Аутори: Катарина Баралић, Лука Манић, Данијела Ђукић Ћосић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду
Данас се често на козметичким производима може прочитати да не садрже парабене, чиме се привлачи пажња потрошача, посебно из разлога што се у различитим средствима информисања могу пронаћи информације о њиховом токсичном потенцијалу. Али, да ли је такав навод на производу исправан? Да ли сви парабени поседују исти токсични потенцијал или међу њима постоје одређење разлике? Одговор гласи – није исправно навести на производу да је без парабена, јер постоје парабени чија је употреба дозвољена и производи који их садрже безбедни су за употребу.
Парабени су хемикалије које се могу наћи у многобројним производима – шампонима, лосионима, кремама и другој козметици, као и у храни, амбалажи за храну, пићу и лековима, што указује на широку и учесталу изложеност људи овим једињењима. По хемијском саставу, парабени су естри p-хидроксибензоеве киселине, а у производима имају улогу конзерванса, односно спречавају раст микроорганизама и дају производу дужи рок трајања. Ова једињења се на списку састојака могу препознати по суфиксу -парабен, док се p-хидроксибензоева киселина, која улази у њихову структуру, налази у природи у воћу и поврћу, попут боровница и шаргарепе. Такође, она природно настаје у људском организму разградњом појединих аминокиселина.
У зависности од природе производа и његове употребе, пут уноса парабена у организам може бити различит. Могу се унети путем коже (у случају козметичких производа који садрже парабене), али и орално, путем хране. У случају лекова који садрже парабене изложеност може бити орална, путем коже или удисањем, у зависности од облика дармацеутског производа (капсуле, таблете, креме, масти, и др.). Средства за одржавање хигијене у домаћинству такође могу садржавати парабене, нарочито метил- и пропилпарабен, при чему пут уноса може бити путем коже или удисањем.
Метилпарабен је најчешће коришћен конзерванс у козметичким производима, заједно са етил-, пропил- и бутилпарабеном. Такође се више од 50 година употребљава као конзерванс у прехрамбеним производима. Врста хране која може садржати метилпарабен укључује алкохолна пића, желатине, кознервисано воће и поврће, воћне сокове, пудинге, заслађиваче, и др. Не задржава се у организму и брзо се елиминише. Бутилпарабен се употребљава као конзерванс у храни, козметичким производима и лековима. За њега је карактеристично да се додаје пиву да би се успорио раст микроорганизама. Процењено је да 13% свих козметичких производа и производа за негу садрже бутилпарабен, а 48% производа садржи пропилпарабен или метилпарабен. Неки производи за негу тела, укључујући лосионе и креме за бебе, као и креме за сунчање, који се наносе на готово целу површину тела, садрже бутилпарабен. Изложеност детета бутилпарабену путем ових производа је 1,5 пута виша у поређењу са одраслима када се узме у обзир разлика у телесној маси.
Парабени спадају у врсту хемикалија које су окарактерисане као “ендокрини ометачи”. То су супстанце које имитирају хормоне, што значи да их људски организам такође може третирати као хормон. Док је способност парабена да опонашају дејство женских полних хормона документована, и даље се разматра у којој мери се ове супстанце могу означити као “слаби естрогени”. Откривени су у многим телесним течностима и ткивима људи, попут серума, крви пупчане врпце, па чак и у мајчином млеку и амнионској течности, што говори о томе да ове супстанце могу проћи плацентарну баријеру. Због повећаног метаболизма у трудноћи, организам може ефикасније апсорбовати парабене, што би могао бити један од разлога вишег нивоа ових супстанци код трудница. Иако је њихово присуство показано и у тумору дојке, што, по мишљењу неких аутора може бити повезано са употребом дезодоранса који садрже ове супстанце, ово не значи да парабени директно изазивају рак, нити још увек има научно заснованих доказа који то потврђују. Уако су деца осетљивија на дејство хемикалија него одрасли, број истраживања о изложености деце парабенима је ограничен. Ипак, требало би имати у виду да је у неким студијама показано да се изложеност појединим парабенима може повезати са оштећењем ДНК код деце, као и са ризиком од настанка атопијске астме и повећане осетљивости на алергене присутне у ваздуху.
И поред тога, досадашња научна истраживања показала су да употреба козметичких производа који садржи парабене не би требало да представља опасност по људско здравље. Свакако би требало поменути да, као и у случају многих других потенцијално штетних хемикалија, различити људи могу бити различито осетљиви на дејство парабена, што зависи и од многих фактора, као што су старост, генетска предиспозиција и присуство других болести.
Имајући у виду потенцијално штетно дејство парабена, Европска унија поставила је ограничење за употребу парабена у производњи козметике (ЕУ Козметичка директива, енгл. EU Cosmetics Directive 1223/2009), што је у сагласности са мишљењем Научног комитета Европске уније о козметичким производима (енгл. Scientific Committee on Consumer Products – SCCP). SCCP је 2006. године извео закључак да су козметички производи безбедни за употребу уколико садрже највише 0,14% парабена (када је реч о засебном једињењу које припада групи парабена) или 0,8% парабена (када је реч о укупној концентрацији различитих парабена у збиру). Данска влада је 2011. године у потпуности забранила употребу парабена у производима који су намењени деци млађој од 3 године. Ова одлука била је заснована на високом проценту апсорпције парабена код деце, као и неразвијеним путевима за њихов метаболизам. Европска комисија затражила је спровођење додатних студија о токсичности парабена на репродуктивни систем, на основу којих је пар година касније забрањена употреба изопропилпарабена, изобутилпарабена, фенилпарабена, бензилпарабена и пентилпарабена. Дакле, постоје парабени чија употреба је забрањена у козметичким производима. Наредном евалуацијом утврђено је да је употреба метил- и етилпарабена безбедна за примену у максималним појединачним концентрацијама до 0,4%, а примена бутил- и пропилпарабена до 0,19%. Закључено је да козметички производи који садрже бутил- и пропилпарабен, изузев посебних производа намењених за примену у подручју пелена, не представљају опасност за децу било ког узраста. Међутим, SCCS сматра да, када је реч о бутил- и пропилпарабену у козметичким производима који се не испирају са коже и намењени су за употребу у подручју пелена за децу млађу од 3 године, није могуће искључити опасност због недовољно развијеног метаболизма код деце и могућег оштећења коже у том подручју. Стога је препорука да би требало забранити употребу бутил- и пропилпарабена у оваквим производима. Међутим, према важећој регулативи у ЕУ и у Републици Србији, употреба ових парабена у козметичким производима за децу млађу од 3 године још увек је дозвољена, уз обавезно навођење на декларацији производа “не примењивати у подручју пелена”.
У производњи лекова, употреба бутил-, метил- и пропилпарабена одобрена је од стране Управе за храну и лекове Сједињених Америчких Држава (енгл. Food and Drug Administration, FDA), при чему највиша дозвољена количина у таблетама износи 0,04 mg, 1,8 mg и 0,22 mg, редом. У растворима за оралну употребу, бутил-, метил- и етилпарабен смеју бити присутни у концентрацији од 0,016%, 0,15% и 10%, редом.
Што се тиче хране, метил-, етил- и пропилпарабен су дозвољени у Европској унији као адитиви у четири категорије прерађене хране према директиви EU 95/2/EC. Могу се користити за површинску обраду сухомеснатих производа, при чему њихова максимална дозвољена количина није прописана, али се морају употребљавати у складу са принципима добре произвођачке праксе у количини која није већа од потребне да се постигне жељени технолошки ефекат, а да при томе адитив не мења природу, састав и квалитет производа. Максимални дозвољени ниво парабена у желатинозним облогама месних производа као што су паштете износи 1 g/kg, док се у кондиторским производима могу користити у количини до 0,3 g/kg, а у течним дијететским додацима исхрани у концентрацији до 2 g/kg. На овај начин се, на основу најновијих научних сазнања и регулаторних оквира, осигурава безбедна употреба парабена.
Дакле, иако постоје парабени чија је употреба забрањена и који се не смеју наћи у производу (нпр. изопропилпарабен, изобутилпарабен, фенилпарабен, бензилпарабен и пентилпарабен у козметичким производима), као и они чија је употреба дозвољена, али ограничена на концентрације у зависности од врсте производа, њихова улога је изузетно важна, што говори у прилог чињеници да, ако нека супстанца поседује токсични потенцијал, то не значи да се не може безбедно користити.
Литература
Anton R, Barlow S, Boskou D, Castle L, Crebelli R, Dekant W, Engel K, Forsythe S, Grunow W, Heinonen M, Chr Larsen J. Opinion of the Scientific Panel on Food Additives, Flavourings, Processing Aids and Materials in Contact with Food on a Request from the Commission related to para hydroxybenzoates (E 214-219). The EFSA Journal. 2004;83:1-26.
COMMISSION REGULATION (EU) No 1004/2014 of 18 September 2014 Amending Annex V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5.
COMMISSION REGULATION (EU) No 358/2014 of 9 April 2014 Amending Annexes II and V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5. 30.
Darbre PD, Harvey PW. Paraben esters: review of recent studies of endocrine toxicity, absorption, esterase and human exposure, and discussion of potential human health risks. Journal of applied toxicology. 2008 Jul 1;28(5):561-78.
Đukić-Ćosić D, Antonijević B. Zašto je potrebna toksikološka procena rizika za kozmetički proizvod?. Arhiv za farmaciju. 2018 Jan;68(5):971-89.
Federal Drug Administration. [Accessed 24 Oct 2013]; Inactive Ingredient Search for Approved Drug Products. Available at http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cder/iig/index.Cfm.
Matwiejczuk N, Galicka A, Brzóska MM. Review of the safety of application of cosmetic products containing parabens. Journal of Applied Toxicology. 2020 Jan;40(1):176-210.
Scientific Committee on Consumer Safety (SCCS). Opinion on parabens, 14 December 2010, revision of 22 March 2011.
Soni MG, Taylor SL, Greenberg NA, Burdock GA. Evaluation of the health aspects of methyl paraben: a review of the published literature. Food and Chemical Toxicology. 2002 Oct 31;40(10):1335-73.