Аутори: Драгана Јаворац, Ђурђица Марић, Александра Буха Ђорђевић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду
Без обзира да ли сте већ трудни, дојите Вашу бебу или само размишљате о проширењу породице, пред Вама је период наде, узбуђења, ишчекивања, али и брига. Можда већ сада размишљате о томе како можете активно учествовати у креирању безбедног окружења за Вашу бебу. Штетни ефекти алкохола и дуванског дима на развој плода и каснији развој и здравље детета су свима познати, али шта је са изложеношћу другим, бројним хемикалијама које нас окружују? Живот у савременом добу са собом носи бројне изазове, наша планета је загађена, а токсичне хемикалије присутне су у нашим домовима, производима које свакодневно користимо, храни коју једемо, ваздуху који удишемо,… Ипак, јасне смернице које информишу жене које су трудне или доје, о потенцијалним ризицима које неке од ових хемикалија могу представљати за њихове бебе не постоје. Уместо тога, суочени смо са изузетно великим бројем информација које често нису научно засноване и које стварају нелагоду и узнемиреност код будућих мајки и дојиља. Стога је циљ пројекта “Информисана мама, здрава беба: како безбедно живети са хемикалијама?“ да подигне свест о значају изложености жена различитим хемикалијама током овог осетљивог периода живота користећи се искључиво научно заснованим чињеницама. Уз усвајање одговарајућих знања, жене ће бити у стању да донесу информисану одлуку о томе да ли је потребно мењати неке навике које могу утицати на изложеност хемикалијама током периода трудноће и дојења. Надамо се да ће вас садржаји на овој страници инспирисати и оснажити да бирате здравија решења за Вас и Ваше новорођенче, а да истовремено не потпаднете под утицај застрашујућих тврдњи које се могу пронаћи у онлајн и офлајн медијима, а које се највећим делом базирају на научно недоказаним изјавама и нетачним претпоставкама.
Природно је бити забринут за своју бебу током трудноће. Мајчино тело је „чувар“ бебе и оно омогућава правилан развој плода и обезбеђује будуће здравље детета. Сви спољашњи утицаји на плод, превасходно стижу путем мајке. Новија истраживања показала су да је предиспозиција за развој неких обољења попут гојазности, дијабетеса типа 2 или кардиоваскуларних обољења, која се јављају касније, када дете одрасте, заправо резултат изложености различитим штетним факторима током периода развоја плода и периода непосредно по рођењу. Ово наравно ствара огромну одговорност за једну мајку, али са друге стране значи и прилику да се беби подари најбоља могућа почетна основа за здрав и квалитетан живот када одрасте. Неки од ових здравих избора су јасни, престанак пушења и конзумирања алкохола и уравнотежена и здрава исхрана током периода планирања зачећа, трудноће и дојења. Постоје јасни докази да је престанак коришћења алкохола и цигарета, једна од најбољих ствари које можете учинити да заштитите здравље своје бебе током трудноће и након њеног рођења.
Али шта са чинити када су у питању друге штетне супстанце којима смо свакодневно изложени путем ваздуха, воде, хране и разних предмета који се налазе око нас? Бројне студије на људима, као и студије урађене на животињским моделима, указале су на везу између изложености појединим хемикалијама током трудноће и различитих штетних ефеката на плод, здравље бебе и касније детета и одраслог човека. Ипак, јако је важно напоменути се у оквиру студија на људима не утврђује нужно узрочно-последична веза између изложености и развоја болести, а да се у животињским студијама најчешће користе много виши нивои изложености од оних којима смо изложени у стварном животу, па је и њихова интерпретација и сагледавање стварног ризика, теже. Живот у свету без хемикалија у данашње време није могућ, а процењивање ризика који са собом носи изложеност некој хемикалији од стране научне заједнице и регулаторних тела, прожет је бројним несигурностима и непознаницама.
Шта у таквој ситуацији може да уради једна (будућа) мама? Примените превентивни приступ, односно покушајте да смањите ризик, чак и у оним ситуацијама када је процењени ризик минималан или можда и не постоји. Шта то значи на конкретном примеру? Узмимо за пример изложеност полицикличним ароматичним угљоводоницама. Изложеност овим супстанцама током трудноће је у неким истраживањима, доведена у везу са малом телесном масом при рођењу, превременим порођајем, нижим IQ и проблемима у понашању и развојем астме код деце. Како се ове хемикалије налазе у ваздуху који удишемо, изложеност PAH-овима је немогуће у потпуности избећи. Ипак, можемо донекле смањити изложеност овим супстанцама, на пример, избегавајући боравак у просторијама са дуванским димом или боравак у близини ватре. Трудићемо се да у наредном периоду пружимо основне информације о најзначајнијим хемикалијама којима смо окружени и дамо препоруке како да у будућности правите здравије изборе и утичете на смањење изложености тим хемикалијама у мери у којој је то могуће.