Аутори: Катарина Живанчевић, Лазар Граховац, Зорица Булат
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Активно и пасивно пушење

Употреба дувана и изложеност дуванском диму, било активна или пасивна, представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио (1). Активно пушење у најширем смислу можемо дефинисати као удисање дима директно са краја цигарете, цигаре, луле и др., док пасивно пушење представља удисање дуванског дима из околине, од стране особа које саме нису „активни“ пушачи. Како наводи Светска здравствена организација, више од 7 милиона смртних случајева годишње на светском нивоу, последица је директне употребе дувана, док је око 1,2 милиона смртних случајева последица пасивног пушења, односно изложености непушача дуванском диму (2).

Данас се сматра да је пушење један од социјално прихватљивих образаца понашања које је веома штетно по здравље, а ипак тренутно 1,3 милијарде људи пуши или користи неки облик дувана. Међутим, сви начини коришћења дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму. Пушење цигарета је најчешћи облик употребе дувана у свету, а користе се и други дувански производи као што су цигаре, дуван за луле, дуван за мотање и за наргиле, као и различити бездимни дувански производи попут електронских цигарета (2–4).

Токсични „коктел“

Осим никотина, дувански дим садржи приближно 4000 токсичних хемикалија, бензен, токсичне метале попут олова и кадмијума, катран, бензо(а)пирен и друге полицикличне ароматичне угљоводонике, угљен-моноксид, амонијак, диметилнитрозамин, формалдехид, цијаниде, акролеин, од чега је више од 50 карциногена (4,5). Многе токсичне супстанце су присутне у вишим концентрацијама у диму који настаје на запаљеном крају цигарете (енгл. sidestream дим), него у диму који издахне пушач (енгл. mainstream дим), а готово 85% дима у затвореном простору потиче од запаљене цигарете.

Дувански дим и пушење утичу на појаву различитих болести као што су плућне болести, дијабетес, болести срца, мождани удар, али и различите форме рака. Пушење такође повећава ризик од туберкулозе, одређених очних болести, али и од болести имуног система, као што је реуматоидни артритис (6,7).

Поред поменутих здравствених проблема које пушење може изазвати, потребно је указати на штетне ефекте изложености дуванском диму приликом планирања трудноће и у трудноћи. Жене које пуше теже остварују трудноћу и имају већи ризик да никада не затрудне, у односу на жене које не пуше. Пушење у трудноћи је штетно како за мајку, тако и за бебу (8). Битно је напоменути да једна од пет беба рођених од мајки које су пушиле током трудноће, има малу тежину на рођењу.

Труднице и још нерођене бебе су највише изложене диму цигарета код куће, у домовима где чланови породице или гости пуше. Ризик од појаве штетних ефеката повећава се са бројем чланова домаћинства који пуше. Такође, честа је изложеност дуванском диму и на јавним местима, у ресторанима, у возилима, а будуће маме могу бити изложене и на послу (3, 4).

Штетне супстанце из дуванског дима у организам трудница доспевају инхалацијом (активно или пасивно пушење), орално (контакт “руке-уста”) и путем коже (честице дуванског дима које се задржавају у затвореном простору у коме се пушило, на радним површинама, намештају, одећи или предметима), док бебе у мамином стомаку долазе у контакт са њима путем крви мајке.

Постоје студије које указују на повезаност пушења са настанком компликација у трудноћи и појавом побачаја. Плацента (постељица) се може превремено одвојити од зида материце, што може довести до крварења опасног по живот мајке и бебе (3,4). Пушење у трудноћи смањује проток крви кроз плаценту, што доприноси смањењу количине кисеоника и хранљивих материја које стижу до бебе (8,9) и може узроковати оштећење ткива и органа код нерођене бебе, посебно плућа и мозга (10).

Код мајки које пуше током трудноће, већа је могућност да се беба роди прерано, што представља водећи узрок смрти, инвалидитета и болести код новорођенчади (3). Неке студије су показале да постоји повезаност између пушења мајке и расцепа усне и непца код бебе. Бебе код којих је мајка пушила током трудноће, као и оне бебе које су изложене дуванском диму после рођења, имају слабије развијена плућа. Такође, запажа се да чешће умиру од синдрома „изненадне смрти детета“ од беба које нису изложене дуванском диму (3,9,11).

Осим што излажу своју бебу дуванском диму током трудноће, мајке које пуше, такође угрожавају здравље својих беба и путем дојења (12). Доказано је да изложеност никотину и другим штетним састојцима дуванског дима у периоду раног развоја доводе до хормонских поремећаја, метаболичког синдрома, кардиоваскуларних болести и гојазности код деце у одраслом добу (9).

Дувански дим штети беби како пре, тако и након рођења. Деца су осетљивија на штетне ефекте дуванског дима због незрелости механизама за уклањање штетних материја (ензима) и њиховог интензивног развоја (13). Такође, деца имају бржи метаболизам и удишу много веће количине ваздуха по килограму телесне масе него одрасли. Склоност деце да често седе близу родитеља и чланова породице је фактор који их чини ближим извору загађивача и повећава њихову изложеност (13). Штетни ефекти дуванског дима на развој плућа и имунолошког система детета још у мајчином стомаку доводе до смањене функције плућа по рођењу и чешће појаве алергијских реакција и астматичних напада у детињству. Изложеност дуванском диму у пренаталном периоду или у раним месецима живота, деци двоструко повећава ризик да развију симптоме астме пре него што напуне пет година. Такође, дувански дим изазива нападе астме и чини да астма код детета буде тежа него што би иначе била (13, 14). Због штетних ефеката на респираторни и имунолошки систем, деца изложена дуванском диму имају веће шансе да развију и инфекцију средњег уха, грла, бронхитис, бронхиолитис и упалу плућа у односу на децу која живе у средини без дуванског дима. Поремећај у учењу, спорији развој и промене у понашању могу такође бити повезане са излагањем деце дуванском диму (13,15).

Иако је већ дуго познато да дуван изазива бројне штетне ефекте, и даље је водећи узрок болести, инвалидитета и смрти који се може превенирати! Једини сигуран начин заштите од штетних ефеката које употреба дувана носи је престанак пушења, односно окружење без дуванског дима. За све пушаче, укључујући труднице и родитеље односно старатеље, најважнији циљ је одвикавање од пушења. Међутим, уколико чланови домаћинства не успевају да прекину ову, по здравље штетну навику, неопходно је увођење правила да се не пуши код куће, у колима или било ком другом затвореном простору где труднице, дојиље и деца проводе време. Приликом посете пријатељима или током боравка на јавним местима треба бирати окружење без дуванског дима, али и подстаћи пријатеље и чланове породице који пуше, а нарочито труднице и жене које планирају трудноћу, да потраже стручну помоћ лекара и психолога у одвикавању од пушења (2,4).

Неке од доступних алтернатива су електронске цигарете и никотинска супституциона терапија. Никотинска супституциона терапија (фластери, жваке, лозенге или спрејеви) не садржи CO (угљен-моноксид) и друге отровне супстанце, што је чини безбеднијом за примену код особа које желе да оставе пушење. Међутим, још увек не постоји довољно података о њиховим ефектима на плод, тако да је за примену у трудноћи и током дојења обавезно консултовати се лекаром (16). Електронске цигарете су постале популарна алтернатива за никотинске, али такође се не препоручује њихова употреба у трудноћи и током дојења, с обзиром на то да нису познати ризици употребе електронских цигарета на плод (17). Важно је имати у виду чињеницу да лекови који се користе за одвикавање од пушења нису безбедни током трудноће и дојења (17).

Места без дуванског дима штите непушаче и помажу пушачима који желе да престану да пуше, те у том контексту усвајање и спровођење закона о забрани пушења у затвореним просторима, свим затвореним јавним местима и јавном превозу, без изузетака, било би једино и дуготрајно решење за проблем ове епидемије (18).

Шта још треба знати?

Дим који настаје пушењем марихуане је подједнако штетан, уколико се има у виду да је састав дима који настаје веома сличан дуванском, а додатно, не користи се филтер. Значајна разлика је у присуству активног принципа, који је код дувана никотин, а код марихуане тетрахидроканабинол (THC).

Занимљивости

  • Деца из породица у којима се пуши имају веће шансе да постану и сами пушачи, него она чији родитељи прекину пушење или никад нису ни пушили.
  • У неким земљама уведене су високе казне ако неко од одраслих пуши у колима са дететом млађим од 16 година.

Загонетка

„Штетно по здравље, било да је активно или пасивно“
Одговор: пушење

Литература

  1. Sikorska-Jaroszyńska MHJ, Mielnik-Błaszczak M, Krawczyk D, Nasiłowska-Barud A, Błaszczak J. Passive smoking as an environmental health risk factor. Ann Agric Environ Med. 2012;19(3):547–50.
  2. World Health Organization. WHO report on the global tobacco epidemic, 2019. [Internet]. Geneva: World Health Organization. 2019. 1–209 p. Available from: http://www.who.int/tobacco/mpower/offer/en/
  3. United States Department of Health and Human Services. 2014 Surgeon General’s Report: The Health Consequences of Smoking—50 Years of Progress
  4. Action on Smoking and Health (ASH) Research Report: The Health Effects of Exposure to Secondhand Smoke. 2014 Mar
  5. IARC Working Group on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. Tobacco smoke and involuntary smoking. IARC Monogr Eval Carcinog Risks Hum. 2004;83:1-1438. PMID: 15285078; PMCID: PMC4781536.
  6. Rojas-Rueda D, Morales-Zamora E, Alsufyani WA, Herbst CH, AlBalawi SM, Alsukait R, et al. Environmental risk factors and health: An umbrella review of meta-analyses. Int J Environ Res Public Health. 2021;18(2):1–38.
  7. Batista WC, Cruz PV, Bendo CB, Martins CC. Prevalence of active and passive smoking during pregnancy: a cross-sectional study. Rev da Fac Odontol Porto Alegre. 2020;2:22–9.
  8. Singh M, Kaushik NK, Sharma R, Pareek S. Consequences of Maternal Smoking During Pregnancy on Maternal and Fetal Outcomes. J Gynecol Obstet Biol Reprod (Paris). 2020;34 Spec No(January):3S230-3.
  9. Sabra S, Gratacós E, Roig MDG. Smoking-Induced Changes in the Maternal Immune, Endocrine, and Metabolic Pathways and Their Impact on Fetal Growth: A Topical Review. Fetal Diagn Ther. 2017;41(4):241–50.
  10. Polanska K, Krol A, Merecz-Kot D, Ligocka D, Mikolajewska K, Mirabella F, et al. Environmental tobacco smoke exposure during pregnancy and child neurodevelopment. Int J Environ Res Public Health. 2017;14(7).
  11. Centers for Disease Control and Prevention. Substance Use During Pregnancy.Available from: https://www.cdc.gov/reproductivehealth/maternalinfanthealth/substance-abuse/substance-abuse-during-pregnancy.htm
  12. Miranda RA, Moura EG De, Lisboa PC. Tobacco smoking during breastfeeding increases the risk of developing metabolic syndrome in adulthood : Lessons from experimental models. Food Chem Toxicol [Internet]. 2020;144(July):111623. Available from: https://doi.org/10.1016/j.fct.2020.111623
  13. Hwang S, Hwang JH. Environmental tobacco smoke and children ’ s health. 2012;55(2):35–41.
  14. Quelhas D, Kompala C, Wittenbrink B, Han Z, Parker M, Shapiro M, et al. The association between active tobacco use during pregnancy and growth outcomes of children under five years of age: A systematic review and meta-analysis. BMC Public Health. 2018;18(1):1–17.
  15. Lee M, Ha M, Hong Y, Park H, Kim Y, Kim E, et al. Exposure to prenatal secondhand smoke and early neurodevelopment : Mothers and Children ’ s Environmental Health ( MOCEH ) study. Environ Heal. 2019;18:22:1–11.
  16. Taylor L, Claire R, Campbell K, Coleman-Haynes T, Leonardi-Bee J, Chamberlain C, et al. Fetal safety of nicotine replacement therapy in pregnancy: systematic review and meta-analysis. Addiction. 2021;116(2):239–77.
  17. Whittington JR, Simmons PM, Phillips AM, Gammill SK, Cen R, Magann EF, et al. The Use of Electronic Cigarettes in Pregnancy: A Review of the Literature. Obstet Gynecol Surv. 2018;73(9):544–9.
  18. Patnode CD, Henderson JT, Coppola EL, Melnikow J, Durbin S, Thomas RG. Interventions for Tobacco Cessation in Adults, including Pregnant Persons: Updated Evidence Report and Systematic Review for the US Preventive Services Task Force. JAMA – J Am Med Assoc. 2021;325(3):280–98.

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.