Аутори: Драгана Јаворац, Милена Анђелковић, Маријана Ћурчић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Шта је жива?

Жива је хемијски елемент, ознака за живу је Hg, од латинске речи хидраргирум – течно сребро. У ваздуху, води и земљишту жива се може наћи у различитим хемијском облицима: елементарном (метал, вероватно је најпознатија она која се налазила у топломерима или апаратима за мерење притиска), неорганском (можда позната из приче о „лудом шеширџији, који је у ствари правио филцане шешире помоћу жива-нитрата, Hg(NO3)2); и органском (нпр. метил-жива (C3Hg), којој људи могу бити изложени путем хране). Три хемијска облика живе се разликују по потенцијалном штетном дејству на здравље.

Жива се природно јавља у земљиној кори. У околину се ослобађа услед вулканске активности, међутим човек својом активношћу такође доприноси ослобађању живе у околину кроз индустријске процесе у којима се користи жива, коришћењем живиних сијалица, неправилном одлагањем отпада који садржи Hg, ископавањем у рудницима живе, злата и других метала.

Једном ослобођена у животну средину, нпр. морску, жива се помоћу организма морског дна може претворити у метил-живу. Метил-жива се затим најчешће биоакумулира (биоакумулација се јавља када организам, као нпр. риба, садржи веће концентрације супстанце од концентрација у речној или морској води) у рибама и шкољкама. Метил-жива такође подлежу процесу биомагнификације. На пример, већа је вероватноћа да ће велике дугоживеће рибе попут туне или лососа садржати висок ниво живе услед конзумирања мање рибе која се храни организмима морског дна али и рибама мањим од ње.

Начини/путеви изложености мајке и детета

Већина људи изложена је ниским нивоима живе, који не доводе до штетних ефеката, често услед дуготрајног уноса. Међутим, одређен број људи може бити изложен високим нивоима живе. Будуће мајке и њихова деца могу бити изложене хемијским облицима живе углавном због конзумирањем рибе и шкољки контаминираних метил-живо, удисањем пара живе у загађеној животној средини, или опет ненамерним просипањем живе из уређаја који се користе за мерење телесне температуре или крвног притиска. Беба може бити изложена живи док је још у мајчином стомаку јер жива пролази кроз плаценту, а може и током дојења, јер се жива излучује путем мајчиног млека.

Жива се налази у многим производима као што су:

  • мерни уређаји, термометри и барометри
  • лампе и сијалице
  • зубне црне пломбе
  • електрични прекидачи и релеји у опреми
  • батерије

Информисана мама би требало да прочита информације о могућим штетним ефектима живе на бебу у стомаку или дете

Какве штетне ефекте жива може да испољи на здравље људи зависи од бројних фактора, најзначајнији су:

  • хемијски облик живе
  • доза
  • старост или развојни стадијум изложене особе
  • трајање излагања
  • начин излагања (удисање, гутање или контакт са кожом)

Бебе у мајчином стомаку су најосетљивије на штетне ефекте живе. Излагање метил-живи у материци може бити резултат мајчине конзумације хране која садржи живу у концентрацијама већим од оних које су дозвољене правилницима којима је регулисана безбедност хране (нпр. нека туна или лосос). Потенцијална изложеност дозама вишим од дозвољених може негативно утицати на нервни систем бебе у развоју, што се касније испољава као штетан ефекат на памћење, пажњу, говор и сл. Удисање паре живе може имати штетне ефекте на нервни, пробавни и имунолошки систем, плуц́а и бубреге, а ретко може бити и фатално. Неорганске соли живе нагризају кожу, очи и гастроинтестинални тракт и могу оштетити бубреге уколико се уносе орално.

Које могућности постоје за спровођење мера превенције?

На осонову података о дневнику исхране, могуће је упутити жену која планира трудноћу или трудницу да ли је потребно да смањи унос неких од намирница које садрже живу. Стога се поставља питање који је то оптималан, безбедан унос рибе и производа од рибе током трудноће? Препоруке дате од стране Европске агенције за безбедност хране (енгл. European Food Safety Authority, EFSA) одобравају унос рибе у распону од 150 до 600 g недељно кроз 1 до 4 порције код трудница. Америчка агенција за храну и лекове (енгл. Food and Drug Administration, FDA) ограничава унос рибе на 340 g недељно и препоручује избегавање уноса предаторских риба као што су ајкула, сабљарка, туна, одређене врсте скуше.

Према спроведеним научним израчунавањима у рибама доступним на нашем тржишту (ослић, скуша, шкарпина, лосос, пастрмка, шаран) као и производима од рибе (туњевина, сардина) измерене концентрације живе јесу испод максималног дозвољеног нивоа који је прописан регулативом у Србији, а процењен недељни унос укупне живе је мањи од дозвољених нивоа.

Занимљивости

Значајан пример изложености живи који утиче на јавно здравље догодио се у Минамати, Јапану, између 1932. и 1968. године, где је фабрика Chisso која производи пластику синтетисала ацеталдехид (жива је била катализатор), а затим је испуштала отпадну воду из фабрике у море. Отпадне воде су садржале високе концентрације неорганске живе која је под дејством организама седимента трансформисана до метил-живе. Кроз ланац исхране метил-жива је доспела у рибе, веће рибе, предаторске рибе. Птице које су се храниле рибом су услед токсичних ефеката после низа година сталног уноса живе почеле да падају угинуле на земљу, а мачке су због дуготрајне изложености изводиле такво необично кретање којим су повређивале себе до угинућа (познато као суицидан плес мачака). Феномени који су уочени код мачака, риба и птица су усмерила научнике како да истражују неуролошке поремећаје код становништва чија је исхрана примарно била заснована на уносу рибе. Дуго година нико није схватао да је риба загађена живом, те да изазива чудну болест у локалној заједници и у другим окрузима. Најмање 50000 људи је у извесној мери погођено, а више од 2000 случајева Минамата болести је потврђено. Минамата болест је идентификована 1956. године, а тешки случајеви су претрпели оштећење мозга, парализу, поремећај говора и делиријум. Све жртве Минамата случаја су 1991. године обештећене од стане Владе Јапана, међутим људском здрављу и животима повратка нема.

Чувени израз „mad as a hatter“ (луд као шеширџија) доводи се у везу са живом. Наиме, у 18. и 19. веку се једињење живе (жива(II)-нитрат) користило при филцовању шешира. Особе које су радиле у овим радњама биле су стално изложене парама живе те су незнајући доживеле тровање живом уз карактеристичне симптоме тровања. Екранизовани лик Лудог Шеширџије у филму Алиса у земљи чуда био је инспирисан овим начином тровања живом.

Августа 2017. године на снагу је ступила Минамата конвенција, а Република Србија је ратификовала конвенцију. Циљ Минамата конвенције је заштита здравља људи и животне средине од штетних ефеката живе. Конвенција се односи на улогу човека у ослобађању живе преко рударства, увоза и извоза, производње, обраде, емисије у ваздух, воду и земљиште, третирање контаминираних локација, управљање отпадом итд.

Литература

  1. Mercury and health World Health Organisation, https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/mercury-and-health
  2. Julvez J, Méndez M, Fernandez-Barres S, Romaguera D, Vioque J, Llop S, et al. Maternal consumption of seafood in pregnancy and child neuropsychological development: A longitudinal study based on a population with high consumption levels. Am J Epidemiol. 2016;183(3):169–82.
  3. European Food Safety Authority. EFSA Scientific Comittee. Statement on the benefits of fish/seafood consumption compared to the risks of methylmercury in fish/seafood. EFSA J [Internet]. 2015;13(1):3982. Available from: http://doi.wiley.com/10.2903/j.efsa.2015.3982
  4. Agency for Toxic Substances and Disease Registry (ATSDR). 1999. Toxicological profile for Mercury. Atlanta, GA: U.S. Department of Health and Human Services, Public Health Service.
  5. Jankovic S, Antonijevic B, Curcic M, et al. Assessment of mercury intake associated with fish consumption in Serbia.
  6. World marks anniversary of agreement against toxic mercury. UNDP, 2021. https://www.unep.org/news-and-stories/story/world-marks-anniversary-agreement-against-toxic-mercury

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.