Аутори: Катарина Баралић, Лука Манић, Данијела Ђукић Ћосић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Употреба парабена у козметичкој индустрији

Данас се често на декларацији козметичких производа може прочитати „не садрже парабене“, чиме се привлачи пажња потрошача, јер се у разним средствима информисања могу пронаћи информације о њиховом штетном дејству. Али да ли је податак о одсуству парабена у производу оправдан? Да ли сви парабени поседују исти токсични потенцијал, или међу њима постоје одређене разлике? Одговор на ова питања гласи да није неопходно наводити да производ не садржи парабене, јер постоје и парабени чија је употреба дозвољена, а производи који их садрже су безбедни за примену.

Парабени су хемикалије које се могу се наћи у многобројним производима – шампонима, лосионима, кремама и другој козметици, као и у храни, пићу, амбалажи за храну и лековима, што указује на широку и учесталу изложеност људи овим супстанцама. По хемијском саставу су естри p-хидроксибензојеве киселине, а у производима имају улогу конзерванса, тако што спречавају раст микроорганизма и дају производу дужи и стабилнији рок трајања. Ова једињења се у опису састојака производа могу препознати по суфиксу -парабен, док се p-хидроксибензојева киселина, која улази у њихов састав, природно налази у воћу и поврћу, у боровницама и шаргарепи. Такође, она у људском организму природно настаје разградњом појединих аминокиселина.

У зависности од природе производа и његове употребе, пут уноса парабена у организам може бити различит. Могу се унети преко коже (коришћењем козметичких производа који садрже парабене), али и оралним путем, нпр. једењем хране. У случају лекова који садрже парабене изложеност може бити преко уста, преко коже, или удисањем, у зависности од облика фармацеутског производа (капсуле, таблете, креме, масти, итд.). Средства за одржавање хигијене у домаћинству такође могу садржати парабене, нарочито метил и пропилпарабен, при чему пут уноса може бити путем коже и удисањем.

Метилпарабен је најчешће коришћен конзерванс у козметичким производима, заједно са етил-, пропил- и бутилпарабеном. Такође се више од 50 година употребљава као конзерванс у прехрамбеним производима. Врста хране која може садржати метилпарабен укључује алкохолна пића, желатине, конзервисано воће и поврће, воћне сокове, пудинге, заслађиваче, итд. Не задржава се у организму и брзо се елиминише.

Бутилпарабен се употребљава се као конзерванс у храни, козметичким производима и лековима. За њега је карактеристично да се додаје пиву да би се успорио раст микроорганизама. Процењено је да 13% свих козметичких производа и производа за негу садрже бутилпарабен, док 48% садрже пропилпарабен или метилпарабен. Неки производи за негу тела, укључујући лосионе и креме за бебе, као и креме за сунчање, који се сви наносе на готово целу површину тела, такође садрже бутилпарабен. Изложеност детета бутилпарабену путем ових производа је 1,5 пута већа у поређењу са одраслима када се узме у обзир разлика у телесној маси.

Потенцијално штетно дејство парабена

Парабени спадају у врсту хемикалија које су окарактерисане као ,,ендокрини ометачи”. То су супстанце које имитирају хормоне, што значи да их људски организам такође може третирати као хормон. Док је способност парабена да опонашају дејство женских полних хормона документована, и даље се разматра у којој мери се ове супстанце могу означити као „слаби естрогени“. Откривени су у многим телесним течностима и ткивима људи, попут серума, крви пупчане врпце, па чак и у мајчином млеку и амнионској течности, што говори у прилог томе да ове супстанце могу пробити плацентну баријеру. Због повећаног метаболизма током трудноће, организам ефикасније апсорбује парабене, што може бити један од разлога повишеног нивоа ових супстанци код трудница. Иако је њихово присуство показано и у тумору дојке, што по мишљењу неких аутора може бити повезано са употребом дезодоранса који садрже ове супстанце, то не значи да парабени директно изазивају рак, односно још увек нема научних доказа који то потврђују. Иако су деца осетљивија на дејство хемикалија него одрасли, број истраживања о изложености деце парабенима је ограничен. Ипак, требало би имати у виду да резултати неких студија говоре у прилог изложености појединим парабенима са оштећењима ДНК код деце, као и на ризик од настанка атопијске астме и повећане осетљивости на алергене присутне у ваздуху.

И поред тога, досадашња научна истраживања показала су да употреба козметичких производа која садржи парабене генерално не представља опасност по људско здравље. Свакако би требало поменути да као сто је то случај и са другим, потенцијално штетним хемикалијама, различити људи могу имати различити степен осетљивости на парабене, што зависи и од многих других фактора као што су старост, генетска предиспозиција и присуство других болести.

Законска регулатива

Имајући у виду потенцијално штетно дејство парабена, Европска унија поставила је ограничење за употребу ових хемикалија у производњи козметике (ЕУ Козметичка директива, енгл. EU Cosmetics Directive 1223/2009), на основу мишљења Научног комитета Европске уније о козметичким производима (енгл. Scientific Committee on Consumer Products – SCCP). SCCP је 2006. године извео закључак да су козметички производи безбедни за употребу уколико садрже 0,14% парабена (када је реч о индивидуалном парабену), или 0,8% (када је реч о укупној концентрацији смеше различитих парабена). Године 2011. влада Данске је у потпуности забранила употребу парабена у производима који су намењени деци млађој од 3 године. Ова одлука била је заснована на високом проценту апсорпције парабена код деце, као и неразвијеним путевима њиховог метаболизма. Европска комисија затражила је спровођење додатних студија о токсичности парабена на репродуктивни систем, на основу којих је пар година касније забрањена употреба изопропилпарабена, изобутилпарабена, фенилпарабена, бензилпарабена и пентилпарабена.

Дакле, постоје парабени чија је употреба забрањена у козметичким производима. Наредном евалуацијом је утврђено да је употреба метил и етилпарабена безбедна за примену у максималним појединачним концентрацијама од 0,4%, а примена бутил- и пропилпарабена безбедна у козметичким производима у појединачним концентрацијама 0,19%. Закључено је да козметички производи који садрже бутил и пропилпарабен, изузев посебних производа намењених за примену у подручју пелена, не представљају опасност за децу било ког узраста. SCCS, међутим, има другачији став по питању употребе бутил и пропилпарабену у козметичким производима који се не испирају са коже, намењених за употребу у подручју пелена за децу млађу од три године. Истиче се да овде није могуће искључити опасност (због недовољно развијеног метаболизма код деце) појаве оштећења коже у том подручју, па је препорука овог тела да би требало забранити употребу бутил и пропилпарабена у оваквим производима.

Међутим, према тренутно важећој регулативи Европске уније, као и наше земље, употреба ових парабена у козметичким производима за децу млађу од 3 године још увек је дозвољена, уз обавезно навођење „не примењивати у подручју пелена“ на декларацији производа.

У производњи лекова, употреба бутил, метил и пропилпарабен одобрена је од стране Управе за храну и лекове (енгл. Food and Drug Administration, FDA), при чему највиша дозвољена концентрација у таблетама износи 0,04 mg, 1,8 mg и 0,22 mg, редом. У растворима за оралну употребу, бутил, метил и етилпарабен могу бити присутни у количини 0,016%, 0,15% и 10%, и тако редом.

Што се хране тиче, метил, етил, и пропилпарабен су дозвољени у Европској унији као адитиви у четири категорије прерађене хране, према директиви ЕУ 95/2/EC. Могу се користити за површинску обраду сухомеснатих производа, при чему њихова максимално дозвољена количина није прописана, али се морају употребљавати у складу са принципима добре произвођачке праксе, у количини која није већа од потребне да се постигне жељени технолошки ефекат, а да при томе адитив не мења природу, састав и квалитет производа. Максимално дозвољени ниво парабена у желатинозним облогама месних производа као што су паштете износи 1 g/kg, док се у кондиторским производима могу користити у количини до 0,3 g/kg, а у течним дијететским додацима исхрани у количини до 2 g/kg. На овај начин се на основу најновијих научних сазнања и регулаторних оквира осигурава безбедна употреба парабена.

Дакле, иако постоје парабени чија је употреба забрањена и који се не смеју наћи у производу (нпр. изопропилпарабен, изобутилпарабен, фенилпарабен, бензилпарабен и пентилпарабен у козметичким производима), постоје и парабени чија је употреба дозвољена, али ограничена на одређене концентрације у зависности од врсте производа. Њихова улога је изузетно важна, што говори о томе у прилог томе да се упркос свом токсичном потенцијалу ове супстанце могу безбедно користити.

Литература

  1. Anton R, Barlow S, Boskou D, Castle L, Crebelli R, Dekant W, Engel K, Forsythe S, Grunow W, Heinonen M, Chr Larsen J. Opinion of the Scientific Panel on Food Additives, Flavourings, Processing Aids and Materials in Contact with Food on a Request from the Commission related to para hydroxybenzoates (E 214-219). The EFSA Journal. 2004;83:1-26.
  2. COMMISSION REGULATION (EU) No 1004/2014 of 18 September 2014 Amending Annex V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5.
  3. COMMISSION REGULATION (EU) No 358/2014 of 9 April 2014 Amending Annexes II and V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5. 30.
  4. Darbre PD, Harvey PW. Paraben esters: review of recent studies of endocrine toxicity, absorption, esterase and human exposure, and discussion of potential human health risks. Journal of applied toxicology. 2008 Jul 1;28(5):561-78.
  5. Đukić-Ćosić D, Antonijević B. Zašto je potrebna toksikološka procena rizika za kozmetički proizvod?. Arhiv za farmaciju. 2018 Jan;68(5):971-89.
  6. Federal Drug Administration. [Accessed 24 Oct 2013]; Inactive Ingredient Search for Approved Drug Products. Available at http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cder/iig/index.Cfm.
  7. Matwiejczuk N, Galicka A, Brzóska MM. Review of the safety of application of cosmetic products containing parabens. Journal of Applied Toxicology. 2020 Jan;40(1):176-210.
  8. Scientific Committee on Consumer Safety (SCCS). Opinion on parabens, 14 December 2010, revision of 22 March 2011.
  9. Soni MG, Taylor SL, Greenberg NA, Burdock GA. Evaluation of the health aspects of methyl paraben: a review of the published literature. Food and Chemical Toxicology. 2002 Oct 31;40(10):1335-73.

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.