Аутори: Александра Репић, Драгана Јаворац, Биљана Антонијевић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Развој нервног система је сложен процес раста и развоја нервних ћелија, који почиње још током пренаталног доба, док је беба у стомаку мајке, а наставља се и након рођења. Дете се развија и расте у свету бројних и различитих супстанци. Неке од њих су неопходне за живот и уносе се путем хране, док поједине могу испољити негативно дејство по здравље деце и проузроковати здравствене проблеме1,2. Дечији нервни систем је јако осетљив на дејство штетних супстанци а најосетљивији период представља трудноћа и прве три године живота детета. Развој дечијег нервног система контролишу гени које је беба наследила од родитеља, а додатан утицај има животна средина у којој је мама боравила у току трудноће и животна средина у којој дете борави након рођења1.

Шта су неуротоксичне супстанце?

Неуротоксичност је особина супстанце да испољава штетно дејство на нервне ћелије или нервне путеве2. Данашња литература наводи да је више од 200 хемикалија препознато да испољавају неуротоксичне ефекте на људе а за преко 1000 хемикалија се зна да имају неуротоксични ефекат на животиње.Већина ових супстанци спада у групу индустријских хемикалија великог обима производње и употребе, одакле могу доспети у животну средину3. Научна истраживања су показала да се изложеност следећим супстанцама може довести у везу са неуроразвојним поремећајима код деце:

  • метали: олово, жива, арсен, манган
  • органски загађивачи: PCB (полихлорованибифенили) и PBDE (полибромованихдифенил етри)
  • састојци одређених врста пластике: фталати и бисфенол А
  • алкохол и дувански дим

Изузев алкохола и дуванског дима, остале наведене супстанце представљају примарно супстанце коришћене у различитим индустријама које су због одговарајућих особина налазиле или налазе широку примену у друштву, услед чега су присутне и у животној средини и у предметима у нашем окружењу. Препознат је њихов штетан утицај на развој нервног система и оне могу изазвати настанак неуроразвојних поремећаја у одређеним околностима, тј. уколико су мама и/или дете изложени довољно дуго и/или довољно високим нивоима.

Како могу доспети у организам мајке и детета?

Неуротоксичне супстанце могу доспети у дечији организам и пре рођења преко организма мајки које су биле изложене овим супстанцама, а након рођења путем мајчиног млека, загађене воде, хране, земљишта и ваздуха.
Уколико у средини у којој се налазе мама или беба постоји неуротоксична супстанца, а којој су изложене одређен временски период нивоима који су виши од дозвољеног, постоји могућност да таква супстанца изазове сталну промену у структури и функцији нервног система која ће се испољити као неуроразвојни поремећај.
Олово, жива, арсен и манган представљају супстанце које човек није створио и који се не могу ни уништити. Олово је метал који се годинама користио као адитив у оловном бензину, затим у индустрији боја и акумулатора. Данас се сматра да не постоји безбедан ниво изложености олову те су претходних година предузете регулаторне мере како би се изложеност овом металу свела на минимум. Жива се у већим концентрацијама може наћи у риби и морским плодовима те на пример, велике предаторске рибе као што су туна, скуша, сабљарка и друге имају веће концентрације токсичних метала, те је препорука да у трудноћи и периоду развоја деце треба ограничити употребу наведених намирница4. Арсен је присутан у води за пиће у неким деловима света и код нас у неким деловима Војводине, а манган се често у повећаним концентрацијама може наћи у неконтролисаној води за пиће која се црпи из индивидуалних, приватних бунара. PCB и PBDE су индустријске хемикалије коришћене у индустријској производњи различитих производа. Фталати и бисфенол А се могу наћи у пластици и козметици, налазе се у винил подовима, уљима за подмазивање, производима за личну хигијену – сапуни, шампони, лакови за косу, парфеми итд.5,6 Активно и пасивно пушење цигарета, као и конзумрање алкохолних пића у трудноћи и током дојења представља такође ризик за настанак неуроразвојних поремећаја.

Који неуроразвојни поремећаји се могу довести у везу са изложеношћу штетним супстанцама?

Неуроразвојни поремећаји често обухватају дуготрајне поремећаје на нивоу учења, мишљења и понашања, који се не могу лако приметити1. У последње време неуротоксичне супстанце се повезују и са групом неуропсихијатријских поремећаја који се дијагностикују у првим годинама живота а обухватају успорење и поремећаје у области социјалног и когнитивног развоја, нарочито у области развоја говора7. Досадашња истраживања су довела у везу изложеност наведеним супстанцама са неуроразвојним поремећајима. Највише доказа и истраживања до сада је установљено за олово и конзумирање алкохола и цигарета.
Штетан утицај олова на развој нервног система се огледа у смањењу коефицијента интелигенције, успешности учења, мишљења, памћења, контроле емоција, социјалне интеракције, способности говора, појави дислексије и делинквенције касније у животу деце1,3,8,9. Са друге стране изложеност органским загађивачима PCB и PBDE као и фталатима и бисфенолу А се може довести у везу са когнитивним, моторичким и визуелним поремећајима код деце10.

Конзумирање алкохола и цигарета представљају значајан друштвени проблем данашњице који доводе до бројних здравствених проблема. Може се додати и да је конзумирање алкохола у току трудноће повезано са развојем штетних последица код потомства попут смањења IQ, немогућности усклађивања когнитивних извршних функција и социјалног расуђивања, већег ризика за развој делинквентног понашања. Цигарете, односно дувански дим, садржи преко 4000 хемијских супстанци. Конзумирање цигарета у току трудноће или излагање деце дуванском диму повезује се са већим ризиком од настанка когнитивних и неуробихејвиоралних поремећаја (хиперкинетички поремећај – ADHD, недостатак пажње, проблеми у учењу, памћењу)11.

Како безбедно живети са неуротоксичним супстанцама? Има ли разлога за бригу?

Описане супстанце су само неке од оних којима смо неминовно изложени а које се користе или су се користиле дуги низ година. Оне се налазе у нашем непосредном окружењу, у простору у којем живимо. Мама и беба могу бити изложене путем ваздуха који удишу, конзумирањем хране и воде, а мала деца и стављањем предмета у уста.

Како су наведене, као и велики број других супстанци препознате као токсичне, донети су законски акти о њиховом безбедном коришћењу. Усвојене су законске обавезе којима су строго дефинисане њихове безбедне концентрације у предметима опште употребе, храни, води и ваздуху у циљу обезбеђења високог нивоа заштите живота и здравља људи и заштите животне средине. Захваљујући томе, уколико се адекватно понашамо, ризик по здравље је сведен на минимум. Како бисте безбедно живели са неуротоксичним супстанцама ми вам дајемо следеће смернице:

  • Користите храну и предмете опште употребе (материјали и предмети у контакту са храном, играчке, козметички производи, материјали и предмети који при употреби долазе у непосредан контакт са кожом, средства за хигијену) који имају јасно видљиву декларацију. Препорука Центра потрошача Србије је да купци-потрошачи избегавају производе са нечитљивијим декларацијама јер производ на којем јасно није истакнут састав, порекло, или декларација није читљива, често није безбедан12.
  • Користите воду за пиће и припрему хране добијену из уређених извора за водоснабдевање, чији се квалитет редовно контролише. На тај начин нећете довести себе у ризик од могуће изложености овим супстанцама.
  • Избегавајте да боравите напољу када је квалитет ваздуха лош и пробајте да поправите квалитет ваздуха у непосредном окружењу.
  • Ако сте пушач размислите о промени тих навика. Такође, промените и навике које се тичу конзумирања алкохолних пића.
  • Не постоји безбедна количина алкохола која се може конзумирати током трудноће и дојења. Препорука је да се у току трудноће и периода дојења престане са конзумирањем цигарета и алкохолних пића.

Литература

  1. Shonkoff P. J, Cameron J, Duncan G, et al. Early Exposure to Toxic Substances Damages Brain Architecture: Working Paper No. 4.; 2006.
  2. Klaasen CD. Casarett and Doull’s Toxicology.; 2008. doi:10.1036/0071470514
  3. Grandjean P, Landrigan PJ. Neurobehavioural effects of developmental toxicity. Lancet Neurol. 2014. doi:10.1016/S1474-4422(13)70278-3
  4. Bose-O’Reilly S, McCarty KM, Steckling N, Lettmeier B. Mercury exposure and children’s health. Curr Probl Pediatr Adolesc Health Care. 2010. doi:10.1016/j.cppeds.2010.07.002
  5. CDC. Phthalates Factsheet. National Biomonitoring Program.
  6. NTP. Bisphenol A ( BPA ) Factsheet. Natl Inst Environ Heal Sci. 2010.
  7. Aleksić Hil O. Pervazivni razvojni poremećaji. In: Psihijatrija Razvojnog Doba. ; 2012:269-286.
  8. Reuben A, Caspi A, Belsky DW, et al. Association of childhood blood lead levels with cognitive function and socioeconomic status at age 38 years and with IQ change and socioeconomic mobility between childhood and adulthood. JAMA – J Am Med Assoc. 2017. doi:10.1001/jama.2017.1712
  9. Wright JP, Dietrich KN, Ris MD, et al. Association of prenatal and childhood blood lead concentrations with criminal arrests in early adulthood. PLoS Med. 2008. doi:10.1371/journal.pmed.0050101
  10. Engel SM, Wolff MS. Causal inference considerations for endocrine disruptor research in children’s health. Annu Rev Public Health. 2013. doi:10.1146/annurev-publhealth-031811-124556
  11. Olds D. Tobacco exposure and impaired development: A review of the evidence. Ment Retard Dev Disabil Res Rev. 1997. doi:10.1002/(SICI)1098-2779(1997)3:3<257::AID-MRDD6>3.0.CO;2-M
  12. CEPS. INFORMISANJE POTROŠAČA O DEKLARACIJI PROIZVODA. https://www.ceps.rs/saveti/item/182-informisanje-potrosaca-o-deklaraciji-proizvoda.

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.