Аутори: Катарина Баралић, Вера Бондеровић, Данијела Ђукић Ћосић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Сигурно је свима позната, од пре неколико година, веома актуелна играчка за децу, силиконске гумице за плетење наруквица. Разнобојне, лаке за обликовање, заокупљале су пажњу малишана све до момента када је објављено да садрже недозвољену количину фталата. Забринутост на лицима родитеља довела је до ускраћивања деци веома интересантне игре и занимације, и неминовно, до дечијих суза. Да ли је забринутост и оваква реакција оправдана? Силиконске гумице за плетење дечијих наруквица су од силикона, а не пластике, и по природи не би требало да садрже велике количине фталата. Одређевањем садржаја фталата показано је да су силиконске гумице за плетење наруквица садржале фталате али у количинама испод 0,1%, што је према регулативи дозвољено. Значи, силиконске гумице нису садржале огромне и недозвољене количине фталата. Недозвољена концентрација фталата утврђена је тада у привеску од пластике који је био закачен на наруквицу од силиконских гумица, производ присутан у Енглеској који је тада повучен са тржишта. Наведено наводи на закључак да су силиконске гумице за плетење наруквица биле безбедне за дечију игру у погледу садржаја фталата. А какве су супстанце фталати у погледу токсичности? Где се све налазе и да ли се производи који их садрже могу безбедно користити, прочитајте у следећем тексту.

Фталати су пластификатори, додају се пластици да је учине мекшом и флексибилнијом, понекад чинећи и до 40% завршног производа Имају широку примену у индустрији и домаћинствима већ више од 50 година. Диизононил фталат (DINP), дидизодецил фталат (DIDP), диетилхексил фталат (DEHP), ди-н-октил фталат (DNOP) употребљавају се у индустрији поливинил хлорида (PVC) који се користи за израду великог броја потрошачких производа, амбалаже за храну, грађевинског материјала, дечијих играчака и медицинске опреме; док се диметил фталат (DMP), диетил фталат (DEP), бензил бутил фталат (BBP) и диизобутил фталат (DIBP) користе у индустрији целулозне пластике, при изради лекова, производа за личну хигијену и негу (нпр. присутни су у парфемима као фиксатори мириса, односно омогућују спорије ослобађање парфема), као и при производњи боја и лакова. Значи да фталата има у великом броју производа које свакодневно користимо, предмети од вештачке коже, PVCстолњаци-мушеме, школски прибор (гумице, пернице, селотејп), слушалице за уши, лопте, завесе за каду, опрема за плажу, ,,флип-флоп“ папуче, само су неки од њих.

Интересантно је да фталати, својом улогом пластификатора, не формирају стабилне хемијске везе са пластичним полимерима, већ могу да ,,цуре“ и испаравају из пластике, изазивајући осећај масноће на прстима и доспевајући у околну средину. У организам се могу унети путем контаминиране хране или прашине (орално), удисањем или путем коже. Резултати истраживања показују да се највиши ниво изложености фталатима бележи управо код мале деце имајући у виду њихово карактеристично понашање (стављање пластичних предмета у уста, жвакање, сисање). Такође, употреба козметичких производа за децу (нпр. лосиони за тело, беби пудер и беби шампони) могла би да утиче на повец́ану концентрацију фталата у урину деце. Стога је оправдано што научни кругови широм света децу посматрају као посебну групу за процену ризика од потенцијалних штетних ефеката фталата. Такође, томе треба придодати и чињеницу да научници сугеришу да би краткотрајна изложеност трудница високим нивоима фталата могла имати потенцијал да утиче на развој фетуса, али је таква изложеност трудница практично немогућа коришћењем потрошачких производа.

Експериментима на животињама, показано је да се штетни ефекти који могу бити проузроковани фталатима разликују у зависности од типа фталата, дужине изложености и унете количине. Спадају у супстанце које ометају рад ендокриног система, познате као „ендокрини дируптори“ или ,,ендокрини ометачи“. Делују токсично на мушки репродуктивни систем, смањујући ниво полних хормона, првенствено тестостерона и доводећи до смањења сперматогенезе и плодности мужјака. Забележени су штетни ефекти фталата и код женки, првенствено у спречавању овулације и променама у дужини гравидитета. У експериментима на животињама показани су и други могући ефекти фталата ,попут алергија, астме, оштећења јетре и бубрега, неурокогнитивних поремећаја, инсулинске резистенције, гојазности и поремећаја функције штитасте жлезде. Међутим, неопходно је истаћи, да је на основу екеприменталних података, закључено да је најнижи ниво изложености фталатима при коме може доћи до негативних ефеката на осетљивим врстама експерименталних животиња много виши од концентрација са којима су људи у свакодневном контакту, што значи да је свакодневним коришћењем производа који садрже фталате, њихов унос далеко испод концентрација које су код експерименталних животиња изазвале штетне ефекте. Ипак, из предострожности, поједини ефекти уочени код животињама сматрају се релевантим и за људе, посебно утицаји на репродуктивни систем са нагласком да би посебну пажњу требало поклонити осетљивости деце јер је њихов хормонски и репродуктивни систем тек у развоју, а специфична површина тела (површина у односу на телесну масу) већа у односу на одрасле. Наведени ефекти и закључци о штетности фталата утицали су на увођење одређених ограничења и забрана у вези њихове употребе.

Шта се може учинити? Управо увођењем рестрикција, ограничена је употреба одређених фталата (DEHP, DBP и BBP) у производњи дечјих играчака и предмета намењених за негу деце (садржај не сме бити виши од 0,1% укупне масе оваквих предмета). Ограничење употребе других фталата, DINP, DIDP и DNOP односи се на производњу играчака и предмета намењених за негу деце које деца могу стављати у уста (садржај не сме бити виши од 0,1% укупне масе оваквих предмета). Имајући у виду да фталати омекшавају пластику и тиме чине играчке физички безбеднијим за играње, веома је важно да забране за наведене фталате постоје и да их се снабдевачи придржавају. У додиру са дечијом играчком од пластике не сме да се има осећај масноће на прстима, а након играња обавезна је адекватна хигијена и прање руку. Требало би користити играчке и од других материјала (нпр. од дрвета), а посебно избегавати пластичне играчке са рециклажном ознаком 3, која означава да је производ направљен од рециклажне PVC пластике, код које је највећа вероватноћа да садржи фталате. Такође, требало би куповати играчке на којима је наведена декларација производа са именом произвођача и робном марком који би требало да укажу на поштовање свих регулаторних захтева и безбедну примену.

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.