Аутори: Вера Бондеровић, Драгана Јаворац, Александра Буха Ђорђевић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду

Пер- и полифлуоралкил супстанце (PFAS) су група синтетичких хемикалија које се производе и користе у разним индустријама широм света, почевши од 40-их година прошлог века. Из наведене групе хемикалија, коју чине преко 5000 различитих супстанци, перфлуорооктан-сулфонат (PFOS) и перфлуорооктаноична киселина (PFOA) су највише проучаване. PFAS хемикалије сматрају се најперзистентнијим хемикалијама које постоје у животној средини, будући да се након уласка у животну средину, готово уопште не деградирају. Ове хемикалије су пронађене у узорцима крви и мајчиног млека прикупљеним широм света, а постоји све више научних доказа да изложеност PFAS-у може довести до бројних штетних ефеката на здравље људи. Захваљујући својству да “одбијају” воду и масноћу, ове хемикалије нашле су бројне примене, користе се у папирној амбалажи за храну, козметици, текстилу за намештај и спортску одећу, премазима за тигање који не лепе масноћу, електорници (паметни телефони), а користе се у пенама за гашење пожара.

Како маме и бебе могу бити изложене PFAS?

Будући да се користе у бројним потрошачким производима, бројни су начини којим маме могу доћи у контакт са PFAS хемикалијама. Наиме, истовремено смо изложени стотинама хемикалија из PFAS групе преко производа које свакодневно користимо, али и путем воде за пиће и хране као последица њиховог уласка у животну средину. Неки производи који могу садржати PFAS укључују:

  • Папире отпорне на масти, који се користе као омоти за брзу храну за понети, кесе за кокице у микроталасној пећници, кутије за пицу и омоти од слаткиша
  • Тефлонско посуђе
  • Премази отпорни на мрље који се користе за тепихе, пресвлаке и друге тканине
  • Одећа отпорна на воду
  • Средства за чишћење
  • Производи за личну негу (шампон, зубни конац) и козметика (лак за нокте, шминка)
  • Боје, лакови

Пијаћа вода може бити извор изложености у заједницама у којима су ове хемикалије контаминирале залихе воде. Таква контаминација је типично локализована и повезана са одређеним објектом, на пример, индустријски објекат у којем су се PFAS производили или користили за производњу других производа, рафинерија нафте, аеродром или друге локација на којима су PFAS коришћени за гашење пожара. PFOA и PFOS су пронађени у бројним системима воде за пиц́е због локализоване контаминације. Будући да је тренутно коришћеним третманима изузетно тешко уклонити ове хемикалије из воде, проблем контаминације пијаће воде овим хемикалијама постаје све значајнији глобални проблем. Људи који раде у производним погонима PFAS-а или објектима који производе робу која их садржи могу бити изложени у свом радном окружењу или путем загађеног ваздуха.

Штетни ефекти PFAS на наше здравље

PFAS могу испољити токсичне ефекте на људе и цео живи свет. За два представника ове групе једињења PFAS и PFOS утврђено је да испољавају ефекте ендокриних ометача, утичу на репродуктивну функцију и развој плода, утичу на имунски систем (могу смањити имунски одговор детета на вакцину), могу имати улогу у развоју извесних типова карцинома (тестис, бубрези). У трудноћи, PFAS се могу акумулирати у плаценти и проћи плацентарну баријеру, приликом чега може доћи до изложености плода овим хемикалијама. Мајчино млеко представља значајан извор изложености новорођенчета овим хемикалијама. Ипак, Америчка академија за педијатрију наводи да „иако бројни загађивачи животне средине лако прелазе на одојче преко мајчиног млека, предности дојења и даље увелико надмашују потенцијалне ризике у готово свим околностима“. Научници су недавно открили и повезаност између изложености PFAS-у током ране трудноће и повећаног ризика од побачаја током првог триместра, повећаног ризика од развоја прееклампсије код трудница, те мале телесне тежине код новорођенчади. Потребна су додатна истраживања како бисмо боље разумели однос између изложености PFAS и њихових ефеката на здравље људи. Нарочито забрињава да за многе хемикалије које су тренутно у употреби недостају детаљни подаци о токсичности.

А сада најважније – како можемо да смањимо изложеност PFAS хемикалијама?

Амерички Центар за контролу и превенцију болести (Center for Disease Control and Prevention) наводи да, с обзиром на чињеницу да су „PFAS заступљени у ниским нивоима у храни и у животној средини (ваздух, вода, земљиште итд.) њихово потпуно избегавање је готово немогуће”. Али то не значи да не можемо предузети одређене мере како бисмо у извесној мери смањили изложеност овим хемикалијама. Неке од ствари које можете да урадите како бисте смањили изложеност PFAS хемикалијама, пре свега се односи на смањењу употребе производа који садрже PFAS, а које користимо:

  • Избегавајте посуђе од Teflona™ или нелепиво посуђе (нпр. тигање).
  • Избегавајте брзу храну и храну за понети будући да су да њихова папирна/картонска паковања често премазана слојем који одбија масноћу односно садрже ПФАС хемикалије, а PFAS хемикалије могу мигрирати у храну. Недавно објављена студија, коју је спровела чешка непрофитна организација Арника у сарадњи са HEAL, CHEM Trust и шест других непрофитних организација, показује да су ове хемикалије распрострањене у амбалажи за храну за једнократну употребу из популарних ланаца брзе хране широм Европе.
  • Избегавајте производе за личну које садрже Teflon™ (PTFE) или који садрже састојке који садрже одреднице „флуоро“ или „перфлуоро“. Могу се нац́и у зубном концу и разним козметичким производима, укључујуц́и лакове за нокте, хидратантне креме за лице и шминку. Читајте етикете и проверите да ли ови производи садрже ове састојке. Нажалост, многи производи садрже ове састојке, а на етикама не истичу њихово присуство.
  • Уколико је могуће, избегавајте употребу намештаја и тепиха који се рекламирају као „отпорни на флеке“ и водоотпорни.
  • Одаберите алтернативе одец́и која се рекламира као отпорна на воду или мрље, попут спортске одеће. Остали производи који могу садржати PFAS укључују ципеле, кофере и опрему за камповање и спорт. Да бисте избегли куповину одец́е са PFAS-ом, проверите на етикети материјале попут Gore-Tec-а или тефлона који могу сигнализирати да су PFAS хемикалије коришћене у производњи тканине.

Регулатива PFAS

У земљама где је успостављена регулативе, она је ефикасно подстакла компаније да прекину употребу PFAS једињења. Тако је у Данској, употреба PFAS хемикалије у амбалажама од папира и картона забрањена од јула 2020. Недавно спроведена студија утврдила је да ниједна од узоркованих McDonald’s врец́ица помфрита купљених у Данској није садржала PFAS, док су иста паковања купљена у Чешкој Републици и Великој Британији садржала ове хемикалије. Ово показује да регулатива може да заштити људе од изложености штетним хемикалијама путем потрошачких производа.

Тренутно су две подгрупе PFOS и PFOA наведене у оквиру Стокхолмске конвенције са циљем њихове глобалне рестрикције односно глобалне елиминације. Такође, неколико других подгрупа PFAS регулисане су на нивоу ЕУ. Ипак, како постоји преко 4500 хемикалија из PFAS класе, индустрија мења оне регулисане другим PFAS хемикалијама. Стога, без обзира на постојање регулативе количина PFAS хемикалија присутним у животној средини и даље расте. Једино би забрана односно ограничење употребе целе класе PFAS спречила даље накупљање ових хемикалија у животној средини. Али чак и ако бисмо престали са употребом ових хемикалија у потпуности и још колико данас, били бисмо им изложени у животној средини још деценијама, као последица њихове трајности у животној средини.

Занимљивости

Најновија студија у оквиру које је тестирано 231 производа (шминка и друга козметичка средства) присутних на тржишту САД и Канаде, указује на постојање потенцијално токсичних PFAS у готово половини тестираних производа, при чему су највише концентрације PFAS измерене у водоотпорним и дуготрајним пудерима, маскарама и течним ружевима. Листа састојака већине тестираних производа у којима је утврђено присуство PFAS, није садржала побројане ове састојке. Амерички научници сматрају да PFAS најчешће уносимо у организам наношењем ружа и сјаја за усне(због честог облизивања усана), и шминком за очи (сливањем шминке у сузне канале). Извесно је да израда, употреба и одлагање козметике која садржи PFAS представља потенцијалну прилику за ове хемикалије да уђу у људски организам и нашу животну средину.

Литература

  1. Grandjean P, Heilmann C, Weihe P, et al. Estimated exposures to perfluorinated compounds in infancy predict attenuated vaccine antibody concentrations at age 5-years. J Immunotoxicol. 2017;14(1):188‐195. doi:10.1080/1547691X.2017.1360968
  2. Looker C, Luster MI, Calafat AM, et al. Influenza vaccine response in adults exposed to perfluorooctanoate and perfluorooctanesulfonate. Toxicol Sci. 2014;138(1):76‐88. doi:10.1093/toxsci/kft269
  3. NTP (National Toxicology Program). 2016. Monograph on Immunotoxicity Associated with Exposure to Perfluorooctanoic acid (PFOA) and perfluorooctane sulfonate (PFOS). Research Triangle Park, NC: National Toxicology Program.
  4.  NTP (National Toxicology Program). 2016. Monograph on Immunotoxicity Associated with Exposure to Perfluorooctanoic acid (PFOA) and perfluorooctane sulfonate (PFOS). Research Triangle Park, NC: National Toxicology Program. https://ntp.niehs.nih.gov/ntp/ohat/pfoa_pfos/pfoa_pfosmonograph_508.pdf
  5. Wikström, S., Hussein, G., Lingroth Karlsson, A. et al. Exposure to perfluoroalkyl substances in early pregnancy and risk of sporadic first trimester miscarriage. Sci Rep 11, 3568 (2021). https://doi.org/10.1038/s41598-021-82748-6
  6. Straková, J., Schneider, J., Cingotti, N. et al., 2021.  Throwaway Packaging, Forever Chemicals: European wide survey of PFAS  in disposable food packaging and tableware. 54 p.
  7. https://english.arnika.org/press-releases/forever-chemicals-widespread-in-disposable-food-packaging-from-popular-fast-food-chains
  8. Danish Environmental Protection Agency (DEPA). 2018. Risk assessment of fluorinated substances in cosmetic products. https://www2.mst.dk/Udgiv/publications/2018/10/978-87- 93710-94-8.pdf
  9. https://chemtrust.org/pfas/
  10. American Academy of Pediatrics, Council on Environmental Health. Breast Milk. In: Etzel, RA, ed. Pediatric Environmental Health, 3rd ed. Elk Grove Village IL: American Academy of Pediatrics; 2012. P. 199.

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.