Aleksandra Buha Đorđević
Biografija
Aleksandra Buha Đorđević završila je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, smer diplomirani farmaceut 2009. godine sa prosečnom ocenom 9,68. 2014. Akademsku specijalizaciju Toksikološka procena rizika od zagađivača životne sredine završila je 2014. godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 2016. godine na Farmaceutskom fakultetu pod mentorstvom prof. dr Vesne Matović. Na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu radi od oktobra 2009. godine i trenutno je u zvanju vanrednog profesora.
Od 2021. godine angažovana je u okviru Programa akademskih katedri (The Circle U. Academic Chair Programme) ispred Univerziteta u Beogradu za oblast globalnog zdravlja. Angažovana je kao gostujući profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sasariju, Italija, kao i na Fakultetu biomedicinskih nauka, Državnog fakulteta u Oklahomi, Tulsa, SAD. Predsednik je Komiteta za odbranu doktorskih disertacija na Fakultetu za kliničku i eksperimentalnu medicinu, Univerziteta u Modeni, Italija. Učestvuje kao predavač na master programu Javno zdravlje, Medicinskog fakulteta, Universite Paris-Saclay, Francuska.
Uže oblasti njenog istraživanja su toksikologija endokrinih ometača, toksikologija smeša, procena rizika po zdravlje ljudi i hemijska karcinogeneza. Autor je i koautor više od 90 radova u recenziranim međunarodnim časopisima. Prema podacima Scopus baze, njeni radovi citirani su više od 3200 puta, a h indeks iznosi 31.
Od septembra 2020. godine do septembra 2022. rukovodila je projektom "Decoding the role of Exposome in endocrine health" DecodExpo u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS) koje finansira Fond za nauku Republike Srbije. Trenutno rukovodi nacionalnim projektom “Chemical Exposure Reduction: Empowering Pregnant Women through Education and Choice” CH-EMPOWER finansiranog u okviru programa Dokaz koncepta, Fonda za nauku.
U periodu od 2016. do 2018. bila je ko-rukovodilac projekta “Establishing polysilicate pro-inflammatory effectiveness and toxicity in vivo“ koji se sproveden u saradnji sa MRC Human Nutrition Research, Elsie Widdowson Laboratory, Kembridž i Veterinarskim fakultetom, Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija. Trenutno rukovodi projektom „Evaluating the effectiveness of a perinatal environmental health educational intervention in reducing maternal and infant exposure to EDCs“ za koji grant dodeljuje National Institute of Environmental Health Sciences (NIEHS).
Održala je veliki broj predavanja po pozivu na međunarodnim i nacionalnim kongresima, kao i na univerzitetima širom Evrope. Dobitnica je nekoliko nacionalnih i međunarodnih nagrada za svoj naučno-istraživački rad. Tri godine za redom svrstana je u 2% najuticajnijih naučnika sveta prema listi koju objavljuju naučnici sa Univerziteta Stendford.
Dr sc. Aleksandra Buha Đorđević član je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih udruženja.
Od 2019. godine predsednica je Udruženja farmaceuta Beograd, članica Upravnog odbora Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (2019-2023) i potpredsednica skupštine SFUS-a (2023-sad). Članica je Upravnog odbora Udruženja toksikologa Srbije i predsednica Sekcije za eksperimentalnu toksikologiju u okviru Udruženja.
Od 2019. godine obavlja funckiju generalnog sekreatara Međunarodnog udruženja za istraživanje kadmijuma i elemenata u tragovima (ISCTR) sa sedištem u Sasariju, Italija. Od 2021. godine članica je Radne grupe za endokrine ometače Evropskog udruženja endokrinologa (ESE).
Tokom 2022 i 2023. godine obavljala je funkciju odbornika Svetskog udruženja toksikologa (SOT). Od 2019. godine poseduje zvanje Evropskog registrovanog toksikologa koje dodeljuje Evropsko udruženje toksikologa (EUROTOX). Od 2024. godine angažovana je kao ekspert Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) za period od 5 godina.
Ispred Udruženja toksikologa Srbije, u periodu 2021-2022. godine bila je koordinator projekta u oblasti javnog zdravlja ”Informisana mama-zdrava beba, kako bezbedno živeti sa hemikalijama” koji je finansiralo Ministarstvo zdravlja Rep. Srbije. Koautor je i urednik istoimene publikacije. Projekat je nagrađen nagradom Zeleni list za najvećeg čuvara prirode.