Autori: Dragana Javorac, Đurđica Marić, Aleksandra Buha Đorđević
Autori su nastavnici i saradnici Katedre za toksikologiju „Akadmik Danilo Soldatović“ Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Bez obzira da li ste već trudni, dojite Vašu bebu, ili samo razmišljate o proširenju porodice, pred Vama je period nade, uzbuđenja, iščekivanja, ali i briga. Možda već sada razmišljate o tome kako možete aktivno učestvovati u kreiranju bezbednog okruženja za Vašu bebu.
Nadamo se da će Vas sadržaji na ovoj sekciji veb-sajta inspirisati i osnažiti da birate zdravija rešenja za Vas i Vaše novorođenče, i istovremeno zaštititi od netačnih i često zastrašujućih tvrdnji koje se mogu pronaći na internetu i u štampanim medijima, a koje su najčešće posledica nestručne interpretacija naučnih činjenica.
Štetni efekti alkohola i duvanskog dima na razvoj ploda, i kasniji razvoj i zdravlje deteta, svima su poznati. Ali koji je uticaj izloženosti i brojnim drugim hemikalijama iz našeg okruženja?
Život u savremenom dobu sa sobom nosi brojne izazove, naša planeta je zagađena, a toksične hemikalije prisutne su u našim domovima, proizvodima koje svakodnevno koristimo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo… Ipak, jasne smernice koje informišu žene koje su trudne ili doje, o potencijalnim rizicima koje neke od ovih hemikalija mogu predstavljati za njihove bebe – ne postoje! Umesto toga, suočeni smo sa izuzetno velikim brojem informacija koje često nisu naučno zasnovane i koje stvaraju nelagodu i uznemirenost kod budućih majki i dojilja. Stoga je cilj projekta “Informisana mama, zdrava beba – kako bezbedno živeti sa hemikalijama“ podizanje svesti o značaju izloženosti žena različitim hemikalijama tokom ovog osetljivog perioda života, koristeći se isključivo naučno zasnovanim činjenicama. Jer će na ovaj način, usvajanjem odgovarajućih znanja, žene biti u stanju da donesu informisanu odluku o tome da li je potrebno menjati neke navike koje mogu uticati na izloženost hemikalijama tokom perioda trudnoće i dojenja.
Prirodno je biti zabrinut za svoju bebu tokom trudnoće. Majčino telo je „čuvar“ bebe i ono omogućava pravilan razvoj ploda i obezbeđuje buduće zdravlje deteta. Svi spoljašnji uticaji na plod prevašodno stižu putem majke. Novija istraživanja pokazala su da je predispozicija za razvoj nekih oboljenja poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2 ili kardio-vaskularnih oboljenja, koja se javljaju kasnije, kada dete odraste, zapravo rezultat izloženosti različitim štetnim faktorima tokom perioda razvoja ploda i perioda neposredno po rođenju. Sve ovo, naravno, predstavlja ogromnu odgovornost za jednu majku, ali, sa druge strane, i priliku da se bebi podari najbolja moguća početna osnova za zdrav i kvalitetan život u odraslom dobu. Neki od ovih zdravih izbora su jasni, na prvom mestu prestanak pušenja i konzumiranja alkohola, kao i uravnotežena i zdrava išrana tokom perioda planiranja začeća, trudnoće i dojenja. Postoje jasni dokazi da je prestanak korišćenja alkohola i cigareta, jedna od najboljih stvari koje možete učiniti da zaštitite zdravlje svoje bebe tokom trudnoće i nakon njenog rođenja.
Ali šta činiti kada su u pitanju druge štetne supstance kojima smo svakodnevno izloženi putem vazduha, vode, hrane i raznih predmeta koji se nalaze oko nas? Brojne studije na ljudima, kao i studije na životinjskim modelima, pokazale su vezu između izloženosti pojedinim hemikalijama tokom trudnoće i različitih štetnih efekata po plod, zdravlje bebe, i kasnije deteta i odraslog čoveka. Ipak, jako je važno pomenuti se u okviru studija na ljudima ne utvrđuje nužno uzročno-posledična veza između izloženosti i razvoja bolesti, a da se u životinjskim studijama najčešće koriste mnogo viši nivoi izloženosti od onih kojima smo izloženi u stvarnom životu, pa je i složenija njihova interpretacija i sagledavanje stvarnog rizika.
Život u svetu bez hemikalija u današnje vreme nije moguć, a procenjivanje rizika koji sa sobom nosi izloženost nekoj hemikaliji, od strane naučne zajednice i regulatornih tela, prožet je brojnim nesigurnostima i nepoznanicama.
Šta u takvoj situaciji može da uradi jedna (buduća) mama? Može da primeni mere prevencije, odnosno da pokuša da smanji rizik, čak i u onim situacijama kada je procenjeni rizik minimalan ili možda i ne postoji. Šta to znači na konkretnom primeru? Uzmimo za primer izloženost policikličnim aromatičnim ugljovodonicima. Izloženost ovim supstancama tokom trudnoće se u nekim istraživanjima dovodi u vezu sa malom telesnom masom pri rođenju, prevremenim porođajem, nižim IQ-om, problemima u ponašanju, i razvojem astme kod dece. Kako se ove hemikalije nalaze u vazduhu koji udišemo, izloženost PAH jedinjenjima je nemoguće u potpunosti izbeći. Ipak, možemo donekle smanjiti izloženost ovim supstancama izbegavajući npr. boravak u prostorijama sa duvanskim dimom, ili boravak u blizini vatre.
Trudićemo se da pružimo osnovne informacije o najznačajnijim hemikalijama kojima smo okruženi, i damo preporuke kako da ubuduće pravite zdravije izbore i utičete na smanjenje izloženosti tim hemikalijama, u meri u kojoj je to moguće. Na veb-stranici projekta možete naći korisne informacije i preporuke o tome kako da pravite zdravije izbore i utičete na smanjenje izloženosti različitim hemikalijama, u meri u kojoj je to moguće.
