Parabeni

Autori: Katarina Baralić, Luka Manić, Danijela Đukić Ćosić
Autori su nastavnici i saradnici Katedre za toksikologiju „Akadmik Danilo Soldatović“ Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Upotreba parabena u kozmetičkoj industriji

Danas se često na deklaraciji kozmetičkih proizvoda može pročitati „ne sadrže parabene“, čime se privlači pažnja potrošača, jer se u raznim sredstvima informisanja mogu pronaći informacije o njihovom štetnom dejstvu. Ali da li je podatak o odsustvu parabena u proizvodu opravdan? Da li svi parabeni poseduju isti toksični potencijal, ili među njima postoje određene razlike? Odgovor na ova pitanja glasi da nije neophodno navoditi da proizvod ne sadrži parabene, jer postoje i parabeni čija je upotreba dozvoljena, a proizvodi koji ih sadrže su bezbedni za primenu.

Parabeni su hemikalije koje se mogu se naći u mnogobrojnim proizvodima – šamponima, losionima, kremama i drugoj kozmetici, kao i u hrani, piću, ambalaži za hranu i lekovima, što ukazuje na široku i učestalu izloženost ljudi ovim supstancama. Po hemijskom sastavu su estri p-hidroksibenzojeve kiseline, a u proizvodima imaju ulogu konzervansa, tako što sprečavaju rast mikroorganizma i daju proizvodu duži i stabilniji rok trajanja. Ova jedinjenja se u opisu sastojaka proizvoda mogu prepoznati po sufiksu -paraben, dok se p-hidroksibenzojeva kiselina, koja ulazi u njihov sastav, prirodno nalazi u voću i povrću, u borovnicama i šargarepi. Takođe, ona u ljudskom organizmu prirodno nastaje razgradnjom pojedinih aminokiselina.

U zavisnosti od prirode proizvoda i njegove upotrebe, put unosa parabena u organizam može biti različit. Mogu se uneti preko kože (korišćenjem kozmetičkih proizvoda koji sadrže parabene), ali i oralnim putem, npr. jedenjem hrane. U slučaju lekova koji sadrže parabene izloženost može biti preko usta, preko kože, ili udisanjem, u zavisnosti od oblika farmaceutskog proizvoda (kapsule, tablete, kreme, masti, itd.). Sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu takođe mogu sadržati parabene, naročito metil i propilparaben, pri čemu put unosa može biti putem kože i udisanjem.

Metilparaben je najčešće korišćen konzervans u kozmetičkim proizvodima, zajedno sa etil-, propil- i butilparabenom. Takođe se više od 50 godina upotrebljava kao konzervans u prehrambenim proizvodima. Vrsta hrane koja može sadržati metilparaben uključuje alkoholna pića, želatine, konzervisano voće i povrće, voćne sokove, pudinge, zaslađivače, itd. Ne zadržava se u organizmu i brzo se eliminiše.

Butilparaben se upotrebljava se kao konzervans u hrani, kozmetičkim proizvodima i lekovima. Za njega je karakteristično da se dodaje pivu da bi se usporio rast mikroorganizama. Procenjeno je da 13% svih kozmetičkih proizvoda i proizvoda za negu sadrže butilparaben, dok 48% sadrže propilparaben ili metilparaben. Neki proizvodi za negu tela, uključujući losione i kreme za bebe, kao i kreme za sunčanje, koji se svi nanose na gotovo celu površinu tela, takođe sadrže butilparaben. Izloženost deteta butilparabenu putem ovih proizvoda je 1,5 puta veća u poređenju sa odraslima kada se uzme u obzir razlika u telesnoj masi.

Potencijalno štetno dejstvo parabena

Parabeni spadaju u vrstu hemikalija koje su okarakterisane kao ,,endokrini ometači”. To su supstance koje imitiraju hormone, što znači da ih ljudski organizam takođe može tretirati kao hormon. Dok je sposobnost parabena da oponašaju dejstvo ženskih polnih hormona dokumentovana, i dalje se razmatra u kojoj meri se ove supstance mogu označiti kao „slabi estrogeni“. Otkriveni su u mnogim telesnim tečnostima i tkivima ljudi, poput seruma, krvi pupčane vrpce, pa čak i u majčinom mleku i amnionskoj tečnosti, što govori u prilog tome da ove supstance mogu probiti placentnu barijeru. Zbog povećanog metabolizma tokom trudnoće, organizam efikasnije apsorbuje parabene, što može biti jedan od razloga povišenog nivoa ovih supstanci kod trudnica. Iako je njihovo prisustvo pokazano i u tumoru dojke, što po mišljenju nekih autora može biti povezano sa upotrebom dezodoransa koji sadrže ove supstance, to ne znači da parabeni direktno izazivaju rak, odnosno još uvek nema naučnih dokaza koji to potvrđuju. Iako su deca osetljivija na dejstvo hemikalija nego odrasli, broj istraživanja o izloženosti dece parabenima je ograničen. Ipak, trebalo bi imati u vidu da rezultati nekih studija govore u prilog izloženosti pojedinim parabenima sa oštećenjima DNK kod dece, kao i na rizik od nastanka atopijske astme i povećane osetljivosti na alergene prisutne u vazduhu.

I pored toga, dosadašnja naučna istraživanja pokazala su da upotreba kozmetičkih proizvoda koja sadrži parabene generalno ne predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje. Svakako bi trebalo pomenuti da kao sto je to slučaj i sa drugim, potencijalno štetnim hemikalijama, različiti ljudi mogu imati različiti stepen osetljivosti na parabene, što zavisi i od mnogih drugih faktora kao što su starost, genetska predispozicija i prisustvo drugih bolesti.

Zakonska regulativa

Imajući u vidu potencijalno štetno dejstvo parabena, Evropska unija postavila je ograničenje za upotrebu ovih hemikalija u proizvodnji kozmetike (EU Kozmetička direktiva, engl. EU Cosmetics Directive 1223/2009), na osnovu mišljenja Naučnog komiteta Evropske unije o kozmetičkim proizvodima (engl. Scientific Committee on Consumer Products – SCCP). SCCP je 2006. godine izveo zaključak da su kozmetički proizvodi bezbedni za upotrebu ukoliko sadrže 0,14% parabena (kada je reč o individualnom parabenu), ili 0,8% (kada je reč o ukupnoj koncentraciji smeše različitih parabena). Godine 2011. vlada Danske je u potpunosti zabranila upotrebu parabena u proizvodima koji su namenjeni deci mlađoj od 3 godine. Ova odluka bila je zasnovana na visokom procentu apsorpcije parabena kod dece, kao i nerazvijenim putevima njihovog metabolizma. Evropska komisija zatražila je sprovođenje dodatnih studija o toksičnosti parabena na reproduktivni sistem, na osnovu kojih je par godina kasnije zabranjena upotreba izopropilparabena, izobutilparabena, fenilparabena, benzilparabena i pentilparabena.

Dakle, postoje parabeni čija je upotreba zabranjena u kozmetičkim proizvodima. Narednom evaluacijom je utvrđeno da je upotreba metil i etilparabena bezbedna za primenu u maksimalnim pojedinačnim koncentracijama od 0,4%, a primena butil- i propilparabena bezbedna u kozmetičkim proizvodima u pojedinačnim koncentracijama 0,19%. Zaključeno je da kozmetički proizvodi koji sadrže butil i propilparaben, izuzev posebnih proizvoda namenjenih za primenu u području pelena, ne predstavljaju opasnost za decu bilo kog uzrasta. SCCS, međutim, ima drugačiji stav po pitanju upotrebe butil i propilparabenu u kozmetičkim proizvodima koji se ne ispiraju sa kože, namenjenih za upotrebu u području pelena za decu mlađu od tri godine. Ističe se da ovde nije moguće isključiti opasnost (zbog nedovoljno razvijenog metabolizma kod dece) pojave oštećenja kože u tom području, pa je preporuka ovog tela da bi trebalo zabraniti upotrebu butil i propilparabena u ovakvim proizvodima.

Međutim, prema trenutno važećoj regulativi Evropske unije, kao i naše zemlje, upotreba ovih parabena u kozmetičkim proizvodima za decu mlađu od 3 godine još uvek je dozvoljena, uz obavezno navođenje „ne primenjivati u području pelena“ na deklaraciji proizvoda.

U proizvodnji lekova, upotreba butil, metil i propilparaben odobrena je od strane Uprave za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration, FDA), pri čemu najviša dozvoljena koncentracija u tabletama iznosi 0,04 mg, 1,8 mg i 0,22 mg, redom. U rastvorima za oralnu upotrebu, butil, metil i etilparaben mogu biti prisutni u količini 0,016%, 0,15% i 10%, i tako redom.

Što se hrane tiče, metil, etil, i propilparaben su dozvoljeni u Evropskoj uniji kao aditivi u četiri kategorije prerađene hrane, prema direktivi EU 95/2/EC. Mogu se koristiti za površinsku obradu suhomesnatih proizvoda, pri čemu njihova maksimalno dozvoljena količina nije propisana, ali se moraju upotrebljavati u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse, u količini koja nije veća od potrebne da se postigne željeni tehnološki efekat, a da pri tome aditiv ne menja prirodu, sastav i kvalitet proizvoda. Maksimalno dozvoljeni nivo parabena u želatinoznim oblogama mesnih proizvoda kao što su paštete iznosi 1 g/kg, dok se u konditorskim proizvodima mogu koristiti u količini do 0,3 g/kg, a u tečnim dijetetskim dodacima ishrani u količini do 2 g/kg. Na ovaj način se na osnovu najnovijih naučnih saznanja i regulatornih okvira osigurava bezbedna upotreba parabena.

Dakle, iako postoje parabeni čija je upotreba zabranjena i koji se ne smeju naći u proizvodu (npr. izopropilparaben, izobutilparaben, fenilparaben, benzilparaben i pentilparaben u kozmetičkim proizvodima), postoje i parabeni čija je upotreba dozvoljena, ali ograničena na određene koncentracije u zavisnosti od vrste proizvoda. Njihova uloga je izuzetno važna, što govori o tome u prilog tome da se uprkos svom toksičnom potencijalu ove supstance mogu bezbedno koristiti.

Literatura

1. Anton R, Barlow S, Boskou D, Castle L, Crebelli R, Dekant W, Engel K, Forsythe S, Grunow W, Heinonen M, Chr Larsen J. Opinion of the Scientific Panel on Food Additives, Flavourings, Processing Aids and Materials in Contact with Food on a Request from the Commission related to para hydroxybenzoates (E 214-219). The EFSA Journal. 2004;83:1-26.
2. COMMISSION REGULATION (EU) No 1004/2014 of 18 September 2014 Amending Annex V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5.
3. COMMISSION REGULATION (EU) No 358/2014 of 9 April 2014 Amending Annexes II and V to Regulation (EC) No 1223/2009 of the European Parliament and of the Council on Cosmetic Products; Official Journal of the European Union, 2014; p. 5. 30.
4. Darbre PD, Harvey PW. Paraben esters: review of recent studies of endocrine toxicity, absorption, esterase and human exposure, and discussion of potential human health risks. Journal of applied toxicology. 2008 Jul 1;28(5):561-78.
5. Đukić-Ćosić D, Antonijević B. Zašto je potrebna toksikološka procena rizika za kozmetički proizvod?. Arhiv za farmaciju. 2018 Jan;68(5):971-89.
6. Federal Drug Administration. [Accessed 24 Oct 2013]; Inactive Ingredient Search for Approved Drug Products. Available at http://www.accessdata.fda.gov/scripts/cder/iig/index.Cfm.
7. Matwiejczuk N, Galicka A, Brzóska MM. Review of the safety of application of cosmetic products containing parabens. Journal of Applied Toxicology. 2020 Jan;40(1):176-210.
8. Scientific Committee on Consumer Safety (SCCS). Opinion on parabens, 14 December 2010, revision of 22 March 2011.
9. Soni MG, Taylor SL, Greenberg NA, Burdock GA. Evaluation of the health aspects of methyl paraben: a review of the published literature. Food and Chemical Toxicology. 2002 Oct 31;40(10):1335-73.