Аутори: Милена Анђелковић, Катарина Живанчевић, Зорица Булат
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Предмети који долазе у контакт са храном могу бити прибор за јело, амбалажа, предмети за припрему, паковање, чување и послуживање хране, флаше, сламчице, левкови и многи други производи. Овом темом се бавимо због популарности коришћења формула за одојчад, хране за одојчад и малу децу и честих питања на које родитељи траже одговор: „Да ли су ови производи безбедни по здравље деце, односно да ли нека опасна супстанца може да се нађе у њима? Да ли амбалажа у којој се налази кашица за бебе, вода или сокић, сендвич које дете понесе од куће или купи на путу до школе, може да отпусти неку супстанцу која би деловала штетно по здравље детета?“

Одакле токсичне супстанце могу доспети у храну?

Токсична супстанца може да потиче из самих намирница, из процеса производње, али може да потиче и из материјала и предмета који долазе у контакт са храном. Да не дође до тога брину произвођачи и надлежне установе које су одговорне за одржавање безбедности производа тако да сви производи који се регуларно налазе на тржишту морају да прођу кроз процес контроле безбедности.

На који начин процес припреме, чувања и паковања хране као и употреба различитих предмета током самог оброка могу допринети да се опасне супстанце ослободе у храну, најлакше је разумети на примеру амбалаже.
Амбалажа у којој се чува или пакује храна је израђена од различитих материјала попут пластике, метала, стакла, папира али и других материјала. Ипак, добро је позната чињеница да нас производи од пластике окружују у свим сферама нашег живота и да се због својих особина да су неломљиви и да нису оштри доста користе за наше најмлађе. Од рођења, деца су у свакодневном контакту са пластичним флашицама, прибором за ишрану, тањирићима, кашичицама, сламчицама, храном која је упакована у амбалажу од пластике. У чему је проблем код коришћења пластичних производа? Наиме, како би се побољшао квалитет пластичних предмета, савитљивост, стабилност на промену температуре и сл., или да би се добила лепа боја, пластици се приликом израде додају различите помоћне материје. Саме материје нису део пластике већ су у њу умешане и могу се хабањем, трљањем, дугим стајањем отпустити у воду или у храну која се налази у пластици. Управо те материје јесу проблем јер могу испољити штетне ефекте на здравље људи уколико су присутне у концентрацији које могу деловати штетно на здравље. Међутим, уколико се поштују упутства произвођача о начину употребе појединих производа они су безбедни. Такође, важно је препознати који производ од пластике користимо. На дну пластичне амбалаже се налази троугао са стрелицама који симболизује рециклажу а у средини овог троугла се налази број који нам показује којој од 7 категорија пластике та врста амбалаже припада. Овим путем Вас упознајемо које су то ознаке и које је њихово значење, може Вам бити корисно при избору и куповини ових производа. Подржавамо Вас да управљате својим изборима и да Ваше здравље буде у Вашим рукама.

На основу резултата научних студија најчешће супстанце које могу прећи из амбалаже у храну и могу деловати штетно су:

Бисфенол А

Бисфенол А је (BPA) хемијска супстанца која се користи у производњи поликарбонатне пластике (категорија 7) за израду амбалаже за паковање хране, напитака као и флаша за воду. Овом супстанцом се такође облажу металне боце, лименке и тегле које се користе за паковање хране за бебу. Бисфенол А нарушава нормално функционисање хормона имитирајући деловање полног хормона естрогена (1). Агенција за храну и лекове Сједињених Америчких Држава (Food and Drug Administration, FDA) је 2012. године забранила употребу бисфенола А у производњи флашица за бебе.

Фталати

Фталати се користе као пластификатори у индустрији пластике, а посебно поливинилхлорида (PVC). Пластификатор је адитив који повећава флексибилност и транспарентност, омогућава и дуготрајност производа од пластике. За карактеристични осећај масноће на прстима када се пере амбалажа од поливинил хлорида заслужни су управо фталати. Разлог овога је слаба хемијска веза које се формира између фталата и пластичних полимера тако да фталати ″цуре″ и испаравају из ових производа. Због своје особине да имитирају деловање женског полног хормона естрадиола и хормона штитасте жлезде, фталати ометају нормалан рад ендокриног система (2,3).

Меламин

Меламин је хемијска супстанца која се користи као помоћна материја у производњи посуђа, пластичних смола, влакана отпорних на пламен, папира, картона и индустријских премаза. Меламин повећава отпорност на скупљање, спречава везивање воде и служи као успоривач горења. Једињење меламина, трихлормеламин, се користи за дезинфекцију опреме и прибора за прераду хране. Користи се на тврдим површинама и као средство за прање воћа и поврћа. Из свих ових извора меламин се може наћи у храни која је била у контакту са овим предметима (4,5).

Токсични метали

Токсичних метала има свуда око нас јер се природно налазе у земљи, води, ваздуху, али је развој индустрије драстично повећао њихову концентрацију у животној средини. Организам деце је далеко осетљивији од одраслих на ефекте токсичних метала, посебно у периоду трудноће као и касније у току дојења. Токсичним металима деца могу бити изложена и преко предмета који долазе у контакт са храном, зато што се неки од њих могу наћи у амбалажи. Наиме, употреба метала као пигмената и стабилизатора у неким врстама амбалаже може резултовати ослобађањем метала у храну услед оштећења амбалаже након дуже употребе, променом температуре при прању, променом киселости током припреме или чувања хране. Најзначајнији токсични метали чији се садржај контролише у предметима који долазе у контакт са храном су: олово, кадмијум, жива, арсен, хром, баријум, алуминијум, никл, цинк, манган. Ови метали присутни у концентрацијама већим од дозвољених код деце могу довести до промена у понашању и размишљању, менталне ретардације, оштећења плућа, кардиоваскуларних болести али и до настанка карцинома. Олово делује токсично на нервни систем и доводи до поремаћаја понашања и нижег IQ. Изложеност деце кадмијуму доводи се у везу са оштећењем бубрега и костију, касније током живота. Према истраживању једног Америчког Универзитета деца која су изложена кадмијуму могу имати проблема са учењем. Жива може довести до менталне ретардације и поремећаја раста и развоја деце. Деца која су била изложена овом металу у периоду развоја имају нижи IQ, нижи ниво социјалног развоја као и поремећај моторике. На штетне ефекте живе најосетљивије су бебе у мајчином стомаку а до њих може доспети уколико мајка конзумира храну која садржи веће количине живе. Дуготрајна изложеност трудница високим концентрацијама арсена може довести до поремећаја понашања, памћења и ниже вредности IQ код деце (6–9).

Како нас закони и правилници у Србији штите од токсичних супстанци које се потенцијално могу наћи у храни?

Ради заштите здравља деце сви материјали и предмети који долазе у контакт са храном укључујући и производе за олакшавање храњења и сисања, умиривања и спавања као и амбалажа, такозвани предмети опште употребе, су у надлежности Закона о предметима опште употребе Републике Србије (10) којим се уређују услови њихове здравствене исправности, односно безбедности.

У циљу обезбеђења здравствене исправности предмета опште употребе важан је и податак да се сваке године одговарајући број узорака из области материјала и предмета који долазе у контакт са храном (посуђе, прибор, уређаји и амбалажа) испитује. Тако је за 2021. годину планирано испитивање преко хиљаду предмета опште употребе израђене од полимера, папира, картона, емајла, керамике, порцелана и стакла, метала, дрвета, текстила, полистирена (10, 11). Уколико за неку супстанцу постоје јасни докази да делује токсично на здравље људи забрањује се њихова употреба или се ограничава ниво у предметима опште употребе. Због токсичног дејства на репродукцију на листи супстанци кандидата који изазивају забринутост из 2018. године нашао се бисфенол А (12). Уредбама о пластичној маси Европске Уније ограничена је употреба бисфенола А у ЕУ али и код нас захваљујући хармонизацији наших прописа са прописима ЕУ. Правилником о ограничењима и забранама производње, стављање у промет и коришћења хемикалија (13) на листи ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења одређених опасних супстанци, смеша или производа налазе се жива и једињења живе, једињења арсена, кадмијум, никл, хром (ВИ) једињења, фталати, олово, бисфенол А.

Како препознати да предмет који долази у контакт са храном није здравствено исправан односно безбедан?

Уколико:

  • нема декларацију
  • су измењена сензорна својства (непријатан мирис, измењена боја и конзистенција)
  • по својим физичким карактеристикама представља опасност по здравље
  • садржи материје које нису дозвољене

При одабиру предмета који долазе у контакт са храном Ваше деце:

  • поштујте упутства произвођача о употреби предмета који долазе у контакт са храном
  • смањите употребу амбалаже од пластике
  • избегавајте загревање амбалаже од пластике (микроталасна пећница, машина за прање судова)
  • увек тражите на амбалажи ознаку „БПА-фрее“ производ (не садржи бисфенол А). Уколико нема ове ознаке трудите се да избегавате употребу пластичне амбалаже која има ознаку 3 или 7
  • увек када сте у могућности одаберите производ од стакла, порцелана или нерђајућег челика уместо производ од пластике

Литература

  1. Almeida S, Raposo A, Almeida-González M, Carrascosa C. Bisphenol A: Food Exposure and Impact on Human Health. Compr Rev Food Sci Food Saf. 2018;17(6):1503–17.
  2. Muncke J. Endocrine disrupting chemicals and other substances of concern in food contact materials: An updated review of exposure, effect and risk assessment. J Steroid Biochem Mol Biol [Internet]. 2011;127(1–2):118–27. Available from: http://dx.doi.org/10.1016/j.jsbmb.2010.10.004
  3. Nepalia A, Singh A. Baby Foods Can Also Have Toxic Side Effects : a Review Research Article Baby Foods Can Also Have Toxic Side Effects : a Review. 2018;(March 2017).
  4. Chu CY, Wang CC. Toxicity of melamine: The public health concern. J Environ Sci Heal – Part C Environ Carcinog Ecotoxicol Rev. 2013;31(4):342–86.
  5. Afoakwa EO, Science F. Melamine Contamination of Infant Formula in China : The Causes , Food Safety Issues and Public Health Implications Commentary. 2008;8(4):1–9.
  6. Al osman M, Yang F, Massey IY. Exposure routes and health effects of heavy metals on children. BioMetals [Internet]. 2019;32(4):563–73. Available from: https://doi.org/10.1007/s10534-019-00193-5
  7. Mania M, Szynal T, Rebeniak M, Postupolski J. Exposure assessment to lead, cadmium, zinc and copper released from ceramic and glass wares intended to come into contact with food. Rocz Panstw Zakl Hig. 2018;69(4):405–11.
  8. Park SJ, Choi JC, Park SR, Choi H, Kim MK, Kim J. Migration of lead and arsenic from food contact paper into a food simulant and assessment of their consumer exposure safety. Food Addit Contam – Part A Chem Anal Control Expo Risk Assess [Internet]. 2018;35(12):2493–501. Available from: https://doi.org/10.1080/19440049.2018.1547426
  9. Sander S, Kappenstein O, Ebner I, Fritsch KA, Schmidt R, Pfaff K, et al. Release of aluminium and thallium ions from uncoated food contact materials made of aluminium alloys into food and food simulant. PLoS One. 2018;13(7):1–15.
  10. Zakon o premetima opšte upotrebe Službeni glasnik RS, br.25/2019.
  11. Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda Službeni glasnik RS br.45/10, 27/11, 50/12, 21/15, 75/15, 7/17, 103/2018.
  12. Zakon o hemikalijama Službeni glasnik RS br.36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15.
  13. Pravilnikom o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanje u promet i korišćenja hemikalija (Službeni glasnik RS br.90/13, 25/15, 2/16, 44/17, 38/18 i 9/2020).

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.