Аутори: Ђурђица Марић, Александра Репић, Зорица Булат
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду


Увод

Чист ваздух је веома важан за здравље и добробит људи свих старосних група. Светска здравствена организација процењује да велики проценат светске популације живи у областима у којима је ниво загађења ваздуха већи од прихватљивог нивоа1. Главни загађивачи, присутни у ваздуху, за чији утицај на здравље постоје бројна истраживања, су суспендоване честице (PM2.5 и PM10), озон, азотови оксиди, оксиди сумпора, метан, олово, жива, полициклични ароматични угљоводоници, чађ. Постоје докази који показују да загађење ваздуха утиче на виталне органе и повезано је са бројним здравственим компликацијама током живота, од релативно блажих, краткотрајних симптома као што су главобоља и иритација дисајних путева до озбиљнијих стања попут хроничних болести дисајних путева, болести кардиоваскуларног система и других2. Како се предвиђа да ће до 2050. године око 20% светске популације живети у урбаним срединама, очекује се да ће загађење ваздуха бити све израженији проблем јавног здравља.

На загађење ваздуха су посебно осетљива деца. Разлог за то јесте недовољна развијеност природних одбрамбених механизама (нпр. крвно-мождана баријера, имунолошки систем), убрзано дисање у односу на одрасле и недостатак свести о квалитету ваздуха који их окружује3.

Загађење ваздуха и мала тежина детета по рођењу/превремено рођење

У новије време, резултати већег броја истраживања показују да постоји веза између изложености загађеном ваздуху и лоших исхода трудноће. Истраживања која су спроведена широм света показала су да постоји веза између смањене телесне масе детета при рођењу, превременог рођења (краћег трајање трудноће, трећег триместа) и повишених нивоа сумпор-диоксида и укупних суспендованих честица у ваздуху4,5. Узимајући у обзир чињеницу да су ова два параметра исхода трудноће, која се лако утврђују при самом рођењу, фактори ризика који могу да утичу на нпр. развој мозга, интелектуалне способности и психолошке функције детета6 потребно је да труднице избегавају излагање загађеном ваздуху колико је то могуће.

Утицај загађења ваздуха на развој плућа и плућну функцију

Резултати студије која се бавила утицајем изложености трудница загађеном ваздуху на плућну функцију деце указују да је код новорођенчади повећана брзина дисања уколико су мајке у трећем триместру биле у већем степену изложене загађеном ваздуху, посебно PM10 честицама. Овај пример сугерише да изложеност бебе загађеном ваздуху пре рођења, може да утиче на развој њених плућа. Друго истраживање је показало да изложеност трудница повећаном нивоу PM2.5 честица путем ваздуха може да утиче на смањење функције плућа у каснијем детињству, код деце узраста од 5 година.

Ипак, и даље постоје бројне нејасноће везане за утицај загађивача на развој плућа. Није познато у којој фази трудноће су плућа детета најосетљивија на загађиваче, тако да треба спровести даља истраживања како би се утврдили специфични ефекти појединачних токсичних супстанци из ваздуха у различитим фазама развоја.
Неколико студија је показало да изложеност мајке загађењу може да утиче и на развој имунског система бебе, што може да се доведе у везу са појавом астме код детета у старијем узрасту. Међутим, и даље не постоји довољно података који то доказују како би се са сигурношћу могао извести овакав закључак7.

Утицај загађења ваздуха на развој нервног система

Већина студија о здравственим ефектима загађења ваздуха фокусира се на кардиоваскуларни и респираторни систем, тако да је утицај загађења ваздуха на рани неуролошки развој, што може да има трајне последице, још увек недовољно препознат. Како последњих година у свету учесталост неуролошких развојних болести расте алармантном брзином, важно је проценити да ли загађење ваздуха доприноси ризику за појаву ових поремећаја. Развој мозга је изузетно сложен и подразумева бројне процесе. Ови компликовани и строго регулисани процеси осетљиви су на услове околине, посебно током периода брзог развоја мозга, попут периода пре рођења детета и раног детињства.

Многа истраживања указују на везу између компликација у развоју детета и изложености загађеном ваздуху након рођења, посебно PM2.5 честицама, азотовим оксидима и тешким металима као што су олово, арсен и жива8. Тако на пример, изложеност чак и врло ниским нивоима олова током трудноће и у раном детињству може проузроковати смањење IQ коефицијента и ослабљено учење, малолетничку делинквенцију у адолесценцији и повећани ризик од криминалног понашања у одраслом добу9. Значајан напредак је учињен забраном употребе оловног бензина и у САД је потврђено да је са смањењем нивоа амбијенталног олова дошло и до смањења нивоа олова у крви деце. Такође, неке студије сугеришу да излагање бебе током трудноће загађивачима као што су полициклични ароматични угљоводоници, азотови оксиди и PM2.5 честице може допринети настанку поремећаја недостатка пажње (хиперактивности) и аутизма3.

С обзиром да је препознат негативан ефекат загађења ваздуха на здравље деце, потребно је уложити велики напор у циљу смањења загађења ваздуха. Ово је од нарочитог значаја због потребе за боравком и игром на отвореном простору, што је неопходно за правилан психо-физички развој детета.

Шта можете да урадите да смањите изложеност и себе и бебе загађеном ваздуху?

У данашње време тешко је у потпуности избећи изложеност штетним супстанцама које се налазе свуда око нас па и у ваздуху, али можете смањити изложеност и допринети унапређењу здравља своје бебе, али и Вашег здравља. О квалитету ваздуха пре свега рачуна треба да воде национална регулаторна тела тако што врше праћење квалитета ваздуха, прописују јасне обавезе за загађиваче, врше контролу да ли се све обавезе спроводе адекватно, али и обавештавају становништво о нивоу загађења ваздуха. Праћење квалитета ваздуха код нас је у надлежности Агенције за заштиту животне средине, института и завода за јавно здравље. А шта Ви можете да предузмете?

  • Почните да обраћате пажњу на квалитет ваздуха који Вас окружује (проверавајте индекс квалитета ваздуха у области где живите или боравите). Ово Вам може помоћи да сазнате колико је спољашњи ваздух чист/загађен.
  • Избегавајте да боравите напољу када је квалитет ваздуха лош. Медицинске маске не могу да спрече пролазак ситних загађујућих честица приликом удисаја, а специјалне гас маске које успешно пречишћавају ваздух од ситних честица се не препоручују за свакодневну употребу10.
  • Информишите се о утицају загађења ваздуха на здравље и размислите на који начин Ви можете да допринесете смањењу загађења.
  • Познато је да су многе штетне супстанце које су присутне у ваздуху спољашње средине, присутне и у дуванском диму. Ако сте пушач, требало би да ту навику промените, а уведите и нова правила, забраните пушење у кући и аутомобилу и немојте да боравите у простору где се пуши 11.

Литература

  1. World Health Organization (2018). Ambient (outdoor) airpollution [Internet]. Geneva: World Health Organization
  2. World Health Organization (2013). Review of evidence onhealth aspects of air pollution – REVIHAAP Project. Copenhagen, Denmark: World Health Organization,Regional Office for Europe
  3. Ha, S. (2021). Air pollution and neurological development in children. Developmental Medicine & Child Neurology, 63(4), 374-381.
  4. Liu, Y., Xu, J., Chen, D., Sun, P., & Ma, X. (2019). The association between air pollution and preterm birth and low birth weight in Guangdong, China. BMC Public Health, 19(1), 1-10.
  5. Sarizadeh, R., Dastoorpoor, M., Goudarzi, G., & Simbar, M. (2020). The association between air pollution and low birth weight and preterm labor in Ahvaz, Iran. International Journal of Women’s Health, 12, 313.
  6. http://www.urbanchildinstitute.org/articles/policy-briefs/prematurity-and-low-birth-weight
  7. Korten, I., Ramsey, K., & Latzin, P. (2017). Air pollution during pregnancy and lung development in the child. Paediatric respiratory reviews, 21, 38-46.
  8. Suades-Gonzalez E, Gascon M, Guxens M, Sunyer J.(2015).Air pollution and neuropsychological development: areview of the latest evidence. Endocrinology, 156, 3473–82.
  9. Needleman, H.L., Gunnoe, C., Leviton, A., Reed,R., Peresie, H., Maher, C. and Barrett, P.(1979). Deficits in psychologic and classroomperformance of children with elevated dentinelead levels. New England Journal of Medicine, 300(13), 689–95.
  10. Wei Huang, Lidia Morawska. (2019). Face masks could raise pollution risks. Nature, 574, 29-30.
  11. https://utswmed.org/medblog/4-tips-reduce-air-pollution-risks-during-pregnancy/

Tags:

No responses yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.